Mauzolej Lenjina na Crvenom trgu otvoren za posetioce

Mauzolej Vladimira Lenjina na Crvenom trgu u Moskvi 15. maja ponovo se otvara za posetioce. Završena je masovna rekonstrukcija memorijalnog objekta, koja je trajala od decembra prošle godine. Mauzolej Lenjina izgrađen po projektu čuvenog arhitekte Alekseja Šuseva stajao je bez kapitalnog remonta duže od 80 godina.

Godinama temelj građevine koja je spomenik UNESKA, počeo je da se spušta. Pod monumentalni objekat je postavljen sistem vertikalnih potpora. Proces uranjanja bio je zaustavljen. Malo ko zna da je aktualnom momnumentalnom zdanju prethodio drveni mauzolej, rekao je za Glas Rusije doktor istorije, profesor Aleksandar Danilov.

- Prvih dana posle Lenjinove smarti rukovodstvo Sovjetskog Saveza donelo je odluku da smesti telo u privremeni mauzolej, kako bi što više naroda moglo da dođe da se oprosti od svog idola. A pošto je profesor Boris Sbarski pronašao poseban način mumificiranja, drveni mauzolej, sračunat na nekoliko meseci, bio je zamenjen fundamentalnom građevinom, koja je ispunjavala sasvim druge funkcije u odnosu na prve dane posle smrti vođe svetskog proletarijata.

Decenijama Lenjinovo telo se nalazi pod prismotrom stručnjaka Naučno-istraživačkog i školsko-metodičkog centra biomedicinskih tehnologija. Oni odgovaraju za očuvanost ela i potpuno proučavaju dejstva rastvora o procese razaranja tkiva. U suštini u Mauzoleju naučnici vrše jedinstveni eksperiment i njegovi rezultati su traženi, ističe Aleksandar Danilov.

- Ruski stručnjaci su pomagali u balzamovanju tela rukovodilaca mnogih zemalja. Između ostalog, lidera Severne Koreje Kim Il Sunga 1995. godine, predsednika Angole Agostina Neta 1979. godine, kao i bugarskog lidera Georgija Dimitrova 1949. godine i drugih. Na današnji dan takav naučni centar kao u Rusiji ne postoji nigde u svetu.

Kako uveravaju stručnjaci, telo Vladimira Iljjiča Lenjina danas se nalazi u sasvim zadovoljavajućem stanju. Ipak polemika o tome da se ono sahrani ne prestaje od početka 90-ih godina prošlog veka. za deo društva koje deli ideale komunizma, pitanje sahranjivanja Lenjina je vrlo bolno, ističe direktor Centra za proučavanje elita Sociološkog instituta Olga Krištanovska.

- Meni se čini da bi sada sahranjivanje Lenjina izazvalo razočaranje i nezadovoljstvo vrlo velikog broja ljudi. I ne vidim nikakvu potrebu da se izaziva takva reakcija u drutšvu. Mauzolej je istorijski spomenhik, znamenitost Moskve. zato mi se čini da sada nema razloga da se sahrani Lenjin i samim tim izazove bura protesta kod skoro polovine stanovništva zemlje.

Treba reći da i ruske vlasti smatraju to pitanjem narednih generacija. Vladimir Putin, sastajući se sa učesnicima Valdajskog kluba u septembru 2011. godine, rekao je da će pitanje sahranjivanja Lenjina biti rešeno u svoje vreme. Istorija je takva stvar koja ne trpi žurbu, dodao je tada Putin.

Lada Korotun,