Srbski duet u Slovenskom vencu

Danas vam predstavljamo srbski vokalni duet Ratka i Radišu Teofilović, koji su nastupili u Moskvi u okviru međunafornog festivala pravoslavne muzike uoči proslave Dana slovenske pismenosti i kulture.

Posle poljoprivrednog fakulteta braća blizanci nisu se zaposlili u struci, već su počeli da se bave muzikom. Kasnije su snimili nekoliko diskova. Ratko Teofilović govori o principu njihovog rada.

- Naš program jesu narodne pesme, ali mi smo ih obojili nekim duhovnim karakterom. Tako da se oni pretapaju između tog narodnog i duhovnog, što jeste u stvari suština ovih pesama.

Radiša Teofilović dopunio je svog brata.

- Duhovno ne mora samo da znači da je crkveno. Duhovno je što proizlazi iz samog osećaja ličnosti, karaktera, neke duboke istorije nekog naroda i nečega što izlazi. Sam čovek i taj pojedinac je u ovom periodu i napravio takvu pesmu koja je ona danas, odnosno kako je mi prepoznamo. Koja je ona bila pre pet stotina godina, mi ne možemo znati.

Vokalni duet iz Srbije nije prvi put u Rusiji, muzičari su učestvovali u folklornim festivalima u raznim gradovima naše zemlje. I Radiša Teofilović već ima svoju predstavu o Rusiji.

- O Rusiji se mnogo zna. To je jedna, da kažem, sigurno najveća duhovna celina na planeti. To je veliki narod sa velikim pojedincima. Tu su veliki pisci, veliki muzičari, veliki kompozitori. Naravno, mi ne možemo da govorimo o umetničkoj vrednosti. To ne određuju ljudi, to određuje nešto drugo. Mi se trudimo da imamo tu jeku dimenziju koju ljudi prepoznaju. Ali Rusija je za nas svakako kao izazov.

A da li ste zadovoljni rekacijom publike?

- Bilo je stvarno izuzetno. Mislim da aplauzi traju duže od pesama. Mi smo faktički prekidali te aplauze. I vidi se da je publika potpuno oduševljena time što smo izveli. I ja sam oduševljen. Ja sam to i očekivao znajući kulturološki šta je Rusija i Moskva. Stvarno sam prezadovoljan time šta se dogodilo. I nadamo se da ćemo na neki način još jednom da dođemo i da predstavimo u veličanstvenim ambijentima ono što radimo.

Grigorij Sokolov,