NATO razradio uputstvo o primeni postojećeg međunarodnog prava na sajber-ratove

Ujedinjeni centar naprednog iskustva za kiberobdbranu NATO-a razradio je prvo uputstvo o primeni stavova postojećeg međunarodnog prava na sajber-ratove. Dokument pod nazivom Talinsko rukovodstvo za vođenje sajber-ratova već je privukao pažnju ruskih zvaničnih organa.

Talinsko rukovodstvo za vođenje sajber-ratova ne nosi slučajno takav naziv. 2008. godine u glavnom gradu Estonije pojavio se centar CCD COE, otvoren ubrzo posle skandala sa Bronzanim vojnikom i hakerskih napada na estonske sajtove koji su zatim usledili. Tada je Talin optužio Rusiju za sajber napad, ali nije mogao to da dokaže. Da podsetimo da je glavni cilj centra pomoć NATO-u u rešavanju tehničkih, pravnih i političkih pitanja, vezanih za vođenje elektronskih ratova.

Što se tiče samog dokumenta, on se sastoji od 95 pravila koja se odnose na regulisanje konflikta u sajber prostoru. Tako, po mišljenju autora projekta, država može da odgovori na napad, pozivajući agresora na odgovornost ili „proporcionalnim kontramerama“. Takvi napadi se smatraju oružanim napadom, u vezi sa čim je dozvoljena samoodbrana postradale države, između ostalog uz korišćenje tradicionalnog oružja. Dok za oružani napad ne mogu da budu proglašeni saber špijunaža, kompjuterske krađe ili napadi na sajtove, koji ne nanose štetu u državnim razmerama. Pri tome država agresor treba da snosi odgovornost, čak ako napada uz pomoć posrednika iz drugih zemalja. Autori dokumenta smatraju da sajber napade po snazi delovanja treba izjednačiti sa hemijskim, biološkim i radiološkim oružjem.

Kako ističe list Komersant-Vlast, u Talinskom uputstvu su predtavljeni algoritmi delovanja država i vojnih alijansi u slučaju masovnih sajber napada. Autori dokumenta stavljaju do znanja da prilikom vođenja sajber-ratova nema potrebe da se formiraju novi zakoni, dovoljno je koristiti postojeće međunarodne pravne norme. Što u korenu protivreči ne samo sa stavom Rusije, već i stavom niza drugih država. Po mišljenju eksperata, na taj način NATO teži da odreši sebi ruke po tom pitanju, da ojača svoja ovlašćenja i da u značajnoj meri oganiči ovlašćenja drugih zemalja koje ne ulaze u sastav vojno-političkog bloka. Po datom pitanju Rusija predlaže bavljenje važnim pitnjima u toj sferi koja imaju drugostepeni značaj: zaštitom od hakera, kršenjem autorskih prava i slično. Mada pri tome naša zemlja razmatra pregovore o datom problemu upravo u kontekstu sprečavanja ofanzivnih sajber operacija.

Novi dokument NATO-a o vođenju sajber ratova već je privukao pažnju čitavog niza ruskih resora – od MSP i Ministarstva odbrane do specijalnih službi. Jer kako tvrde stručnjaci, Talinsko rukovodstvo otvara mogućnosti za vođenje sajber-ratova od strane NATO-a. O tome koji ciljevi mogu biti odabrani, prognozira Jevgenija Bojko, docent katedre primenjene politikologije Finansijskog univerziteta pri vladi Rusije.

- Otvorenih ratova, sajber-ratova, neusumnjivo neće biti, tačnije sve to će poprimati latentne forme. Prva paralela koja se ovde pojavljuje je naravno paralela sa arapskim revolucionarima. Tačnije ovde nema reči o direktnom mešanju. Ipak spoljni faktor ovde i u slučaju Libije, a sada i u slučaju Sirije, vidi se vrlo upečatljivo.

Po mišljenju eksperata, ovi pokušaji neće imati otvoreni karakter i biće usmereni pre svega na zemlje koje su potencijalni protivnici NATO-a na međunarodnoj sceni. Reč je o Iranu, zemljama Azije, Kini, Pakistanu i o nekim zemljama Latinske Amerike.

Istovremeno analitičari smatraju da teško da će predstavnici NATO-a odmah delovati prema Talinskom uputstvu. U svakom slučaju upravo o traženju kompromisa u ovoj sferi svedoči namera predsednika RF i SAD Vladimira Putina i Baraka Obame da u toku junskog sastanka potpišu nekoliko međuvladinih sporazuma o merama poverenja u sajberprostoru.

Ljubov Kurjanova,