Presude Međunarodnog tribunala: šok i čuđenje

Mediji u Hrvatskoj i Federaciji BiH ocenili su šokantnom presudu Međunarodnog krivičnog tibunala za bivšu Jugoslaviju protiv bivšeg načelnika državne bezbednosti Srbije Jovice Stanišića i rukovodioca odreda specijalnih jedinica Franka Simatovića.

Da podsetimo, 30. maja Međunarodni tribunal oslobodio ih je optužbe za rukovođenje, organizaciju, opremanje, pripremu, naoružavanje i finansiranje odreda državne bezbednosti Srbije. Oni su, kako se tvrdilo, učestvoali u ubistvima i deportaciji civila u bivšoj Bosni i Hercegovini od 1991. do 1995. godine.

Tribunal nije uspeo da dokaže da su Stanišić i Simatović bili pored Slobodana Miloševića, Radovana Karadžića i vojno-političkog lidera Republike Srpske Krajine Milana Martića, koji su, po mišljenju tužilaca, bili glavni organizatori ratnih zločina.

Tužilaštvo Međunarodnog tribunala je zahtevalo doživotnu robiju, mada se većina članova suda izjasnila da optuženi, koji su po 10 godina sedeli u zatvoru, nisu krivi.

A uoči ove odluke, nekaratkeristične za Međunarodni tribunal – obzirom da su i neke Srbe oslobodili, sud je osudio bosanskog Hrvata Jadranka Prlića, bivšeg predsednika vlade samoproglašene hrvatske republike Herceg-Bosna na 25 godina zatvora. Sud je odlučio da on treba da odgovara za masovna ubistva, silovanja i nezakonitu deportaciju muslimana, koja su izvršena na ovoj teritoriji. Osim toga, Međunarodni tribunal je izrekao presude u pogledu pet Prlićevih saradnika koji su takođe dobili dugotrajne kazne zatvora.

U vezi sa ovom presudom hrvatski premijer Zoran Milanović je istupio sa izjavom u kojoj se govorilo da Hrvati, iako su vršili zločine u Bosni i Hercegovini, nisu učestvovali u zajedničkoj zaveri protiv drugih naroda, kako su odlučile sudije Međunarodnog tribunala. On je izrazio nadu da će Međunarodni tribunal za bivšu Jugoslaviju posle žalbe revidirati presudu.

Zamolili smo da odluke koje su izazvale buru emocija prokometariše gospodin Zijad Bećirović, jedan od direktora Međunarodnog instituta za bliskoistočne i balkanske studije u Ljubljani:

- Obeležavanje 20 godina formiranja Haškog tribunala je sigurno veliki događaj, jer je prvi put u istoriji osnovana jedna takva institucija sa ciljem da sudi zločinima počinjenim na prostorima bivše Jugoslavije. To je dakle bio prvi put u istoriji organizacije UN, da se formira jedan takav sud i on je imao brojne probleme. Problemi su da tako kažem bili „adolescentske prirode“. Dakle ovaj je sud imao brojne probleme, između ostalog i zbog brojnih isprepletenih problema na prostoru bivše Jugoslavije. Često su odluke, koje je ovaj sud donosio bile neprihvatljive za jednu, drugu ili treću stranu. Uvek zapravo, ona strana, koja je očekivala nešto drugo, ili koja je u ovom slučaju izgubila, biva nezadovoljna radom suda. Naravno da su nedavne odluke o osudi takozvane hrvatske šestorke iz BiH i oslobađanje načelnika državne bezbednosti Srbije i njegovog pomoćnika od svih optužbi, izazvale niz kontraverzi. Moramo razumeti situaciju da Haški sud ne negira postojanje zločina, bez obzira da li je u pitanju Bih, Hrvatska ili Kosovo. No, ne postoji dovoljno dokaza da bi se neki ljudi osudili. Pogotovo kada se radi o sektoru javne bezbednosti, veoma je teško dokazati pojedine zločine, zbog toga što državna bezbednost i tajne službe vrlo često daju usmene naredbe. U tim slučajevima je veoma teško dokazati krivicu nad pojedincima i verovatno se time Haški sud time i rukovodio.Međutim, kada je u pitanju Haški sud u svakom slučaju potrebno je sačekati drugostepene presude, bez obzira o kakvim slučajevima se radi i o kojim pojedincima. Bez obzira na sve nedostatke, možemo reći da je Haški sud odigrao jedan pozitivan pomak u samoj regiji, a to će biti vidljivo kasnije. No, ovaj je sud doprineo i razvoju međunarodnog prava, jer je posle toga osnovan i Rimski sud za ljudska prava. Doduše, problem je što neke velesile ne žele prihvatiti i ratificirati ugovor o njegovom osnivanju. Ipak, vrlo je jasna poruka Haškog suda, da nijedan vladar ili predsednik države nije više siguran odnosno imun na procesuiranje zbog počinjenih zločina i kršenja ljudskih prava. Međunarodno pravo je zajedno sa Haškim sudom, na neki način evoluiralo i dalo svoj doprinos za neke generacije koje dolaze.

Primetimo da Rusija dosledno kritikuje rad Međunarodnog tribunala, pre svega jer smatra da njegova delatnost ne doprinosi uspotavljanju pravde u današnjem trenutku, kao ni pomirenju strana i izbegavanju konflikta u budućnosti. Kako je primetio gospodin Bećirović: jedna od strana uvek smatra odluku suda nepravednom. To znači da će verovatno uvrede i međusobne primedbe rasti kao snežna lavina i umesto katarze sa kasnijim sveopštim pomirenjem, o kojem se tako mnogo govorilo na početku rada Tribunala, u doglednoj budućnosti možda pojaviti novi konflikti.

Vera Ždereva, Jovana Vukotić