Privredni sud u Beogradu je kaznio preduzeće koje je od njega zahtevalo da mu sva dokumenta pisana srbskim jezikom dostavlja na ćirilici, jer na to ima pravo po Ustavu, Zakonu o službenoj upotrebi jezika i pisama i Zakonu o parničnom postupku.
Tom preduzeću kao dužniku sud je dostavio predlog rešenja za izvršenje Iv-3646/2013 koje je on primio od drugog preduzeća koje je poverilac, i to ispisanog srbskim jezikom i latinicom koja je opštenarodno i službeno pismo u susednoj državi Hrvatskoj .
Dužnik je obavestio sud da se ne može izjasniti o primljenom latiničkom dokumentu , jer bi time prekršio član 10. Ustava koji glasi :
„U Republici Srbiji u službenoj upotrebi su srbski jezik i ćiriličko pismo.
Službena upotreba drugih jezika i pisama uređuje se zakonom, na osnovu Ustava.“
Sud nije dostavio dužniku isti dokument ispisan ustavnim pismom, nego je odmah doneo rešenje po kome je izvršena prinudna naplata duga, i dužnik je osim duga platio i trošak prinudne naplate.Tj. sud je kaznio firmu koja neće da primi od suda nikakav latinički dokument.
Sud je dužniku obrazložio da na ćirilici mora biti samo ono što on piše, a da stranke u sporu ne moraju koristiti ćirilicu u srbskom jeziku. Takav stav sud temelji na činjenici da zakonom nije precizirano koje pismo moraju koristiti stranke. To ipak jeste određeno , i to najmanje sledećim :
Član 2. Zakona o službenoj upotrebi jezika i pisama počinje rečenicom „Službenom upotrebom jezika , u smislu ovog zakona, smatra se upotreba jezika i pisama …“, a članom 6. Zakona o službenoj upotrebi jezika i pisama određeno je : „Svako ima pravo da u postupku pred organom, odnosno organizacijom koja u vršenju javnih ovlašćenja rešava o njegovom pravu i dužnosti upotrebljava svoj jezik i da se u tom postupku upoznaje sa činjenicama na svom jeziku.“ Što znači i na svom pismu.
Često se kaže da budemo kao ostali normalni svet, pa evo kako je kristalno jasno pitanje pisma u sudovima rešila Hrvatska Zakonom o parničnom postupku, u kojoj uopšte nema ćirilice u javnoj upotrebi, ali se to ne dozvoljava ni teoretski :
Članak 104
Stranke i drugi sudionici u postupku upućuju svoje tužbe, žalbe i druge podneske na hrvatskom jeziku i latiničnom pismu.
Rvanja između pristalica ćirilice i latinice nisu samo u zakonodavstvu i pravosuđu, nego je to opšta pojava. Uzrok je u tome što je ustavnoj normi o jednom pismu u srbskom jeziku naknadno suprotstavljena pravopisna norma o dva standardna pisma srbskog jezika, i to Pravopisom Matice srpske iz 2010.g. ( glavni redaktor prof. dr Mato Pižurica ; glavni recenzent akademik Ivan Klajn ). Ili će država preduzeti potrebne mere kako bi pravopis bio usklađen sa Ustavom, ili će nestati srbsko nacionalno pismo.
