Dan Rusije: praznik sa komplikovanom istorijom

Pre 21 godinu ruski građani su dobili nov praznik – Dan usvajanja Deklaracije o državnom suverenitetu Ruske Federacije, preimenovan kasnije u Dan Rusije. Ova odluka je bila doneta u parlamentu u jednom od najsloženijih perioda novije istorije. Od tada je 12. jun glavni državni praznik zemlje, koja tek počinje da se na njega navikava.

Pojava na političkoj karti sveta nove države – Ruske Federacije, pala je, bez preterivanja, u sudbonosno vreme za milione ljudi. Razaranje SSSR, koji su mnogi nazivali imperijom, bilo je praćeno ekonomskim nazadovanjem, negativnim raspoloženjima u društvu, pojavom političkih snaga, ne uvek raspoloženih za izgradnju. Parada suvereniteta izazvana konflikotm republičkih i saveznih vlasti, postala je uzrok kardinalnog političkog preformatiranja prostora SSSR.

Nova epoha u Rusiji započela je ustavnom reformom, formiranjem granica i principijelno novim sistemom državne uprave, proglašavanjem demokratskih principa života države. Rusija je stekla državnost, označila nacionalne prioritete i zauzela posebno mesto u globalnoj politici. Nikave sumnje povodom toga da je 12. juni pravi praznik nema ekspert fonda Indem Jurij Korgunjuk.

- Desilo se ono što sam dugo očekivao. Još za vreme sovjetske vlasti bio sam čovek zreo i formiran, magistar. I osećao sam se kao u zatvoru u toj totalitarnoj državi. Ona mi se nije dopadala, ona i ja smo išli u razne strane. Nismo išli korak u korak. Od 90. godine počeo sam da idem u korak sa svojom državom, i zato je 12. juni za mene očigledan praznik.

Uspostavljanje mlade ruske države nije proticalo bez oblačka, što je sasvim objašnjivo. Za to postoji masa razloga: raznovrnost društva, njegovog etničkog i religioznog sastava, ambicije političara, lišenih mogućnosti da upravljaju zemljom, kolosalni ekonomski problemi, pritisak spoljnih snaga. Prva decenija suverene Rusije bila je pomračena političkom krizom 1993. godine, oružanim konfliktom u Čečeniji, devalvacijom 1998. godine. U izvesnom trenutku se činilo da zemlja stoji na pragu raspada i građanskog rata. Ipak dolaskom u Kremlj novog tima početkom 2000-ih situacija je počela brzo da se popravlja. I to ne mogu da ne priznaju čak naokoreliji skeptici i kritičari aktualne vlasti.

Danas se može konstatovati da je Rusija uspela kao apsolutno samostalna i ugledna država. Znači li to da 12. juni svi građani zemlje vide kao priznati i čak i njihov lični praznik? Verovatno još ne. I u prvom redu zato što su jaka nostalgična raspoloženja za sovjetskim vremenom, smatra šef katedre za politikologiju Visoke škole ekonomije Leonid Poljakov.

- 12. juni je datum složen za adekvatno razumevanje. Još u sastavu SSSR, Rusija je faktički proglasila svoju nezavisnost. I pokušaji da se poveže današnji Dan Rusije sa događajima sovjetske prošlosti u kontekstu nostalgije za SSSR malo kompromituje i diskredituje sam datum. Deo savremenog društva smatra da je raspad SSSR kolosalna geopolitička i ljudska tragedija. Istovmemeno upravo za taj datum vezujemo formiranje suverene Rusije. U tome se i sastoji glavni problem.

Između ostalog niko nije ukinuo prostu istinu – istorija se ne može vratiti unazad, povratka u prošlost nema. Zemlja treba da ide napred. I ona nastavlja sa jača svoje pozicije kao formirana demokratska dcržava, čak i sa problemima. Znači, i značaj simbola državnosti će rasti. Takva je logika istorijskog procesa. Nije slučajno što upravo 12. juna, osim masovnih prazničnih akcija, najbolji ljudi zemlje nagrađuju se Državnim nagradama. To je jedna od malih, ali već ustaljenih tradicija koja pokazuje svetu i nama samima mogućnosti zemlje i njenih ljudi.

Ilija Harlamov,