Borba protiv dugova će ubrzati recesiju?

Verovatnoća recesije međunarodne ekonomije u narednih 3-5 godina premašuje 60% - ovu dramatična prognoza ozbiljno je uznemirila umove vodećih ekonomista. Autor odgovarajućeg referata je bila poznata investiciona kompanija Pacifik Investments Menadžment Ko.

Da li može da se veruje prognozama PIMKO? Prema podacima za početak tekuće godine komapnija je upravljala kapitalima u ukupnoj vrednosti od 2 biliona dolara. Karakteristično je da na porast aktiva nije uticala čak ni aktuelna svetska finansijska kriza: prema stanju za kraj 2009. godine dati pokazatelj je u mnogome premašio 1 bilion dolara. Trenutno, bez obzira na određeno spoljno smirivanje strasti u zoni evra, mnogi uticajni eksperti i izdanja misle u kategorijama upravo nadolazeće recesije, a ne oporavka globalne ekonomije.

Zona evra i dalje predstavlja najveću opasnost po svetsku finansijsku stabilnost. Ne u poslednjem redu to je izazvano pogubnim «incestom» među bankama i državama korisnicima zajmova. Težnja da se izjednači debit sa kreditom kod svojih «kćerinskih kompanija» u razmerama pojedinih zemalja ni malo nije opala – svedoči Fajnenšl Tajms i dodaje: Svetski bankarski sitem i regulisanje su već napukli.

Sa britanskim izdanjem potpuno se slaže naslednik Grinspena na dužnosti šefa FRS Ben Bernanke. On podvlači da evropske banke i dalje veoma zavise od svog konsolidovanog duga, a političko rukovodstvo EU sporije od američkih kolega tera banke da ojačaju svoj balans. Što se tiče glavnog antikriznog sredstva EU – Evropskog stabilizacionog mehanizma, on je usmerene pre sevga na otkup dužničkih obaveza problematičnih zemalja zone evra i sam po sebi nije u stanju da prelomi situaciju – potvrdio je u razgovoru za Glas Rusije ekspert Evropskog instituta RAN Vladislav Belov.

- To može samo da stabilizuje situaciju, ali ne da je poboljša. Sve što za sada može da učini Evropska centralna banka je da prekine pad nadole, kako se sitaucija ne bi dalje pogrošavala.

Od samog početka aktualne finansijske krize Evropska centralna banka se pridržavala druge antirkizne politike nego što je ista FRS SAD. I ovu politiku teško je nazvati optimalnom, istakao je u razgovoru za Glas Rusije šef odeljenja za međunarodna tržišta kapitala IMEMO RAN Jakov Mirkin:

- Odgovornost za aktuelnu oštrinu dužničke krize u Evropi delimično leži na Evropskoj centralnoj banci. Radi se o tome što sve ovo vreme, počev od 2010. godine, data finansijska institucija se pridržava vrlo suzdržane novčane politike. Ona se ne ponaša kako se obično ponašaju CB u trenutku dužničkih kriza. U situacijama kada se pojavljuju krize državnog duga, centralne banke obično uvećavaju monterarizaciju ekonomije: uključuje je mašina za štampanje novca, pojavljuje se mogućnost da se uveća kreditiranje ekonomije i slično. Evropska CB to nije radila.

Nije bezbrižno ni na svetskim tržištima fondova. Prošle nedelje nastavljen je pad indeksa na berzama Pacifičkog prstena. Određeni vidovi za budućnost mogu da se utvrde posle novog zasedanja FRS zakazanog za 18-19 juni.

Petar Iskenderov,