Forum u Peterburgu 2013: mi se još uvek izvlačimo iz najstrašnije krize

Severna prestonica će tokom tri dana biti centar svetske ekonomske politike. Ovde je počeo 17-ti po redu Peterburški međunarodni ekonomksi forum. Po svom značaju- ovaj susret na visokom nivou već porede sa Davosom. Više od 5000 političara, preduzetnika, finansijera, rukovodilaca krupnih kompanija su se sastali kako bi razmotrili i nametnuli put rešavanja globalnih finansijskih i ekonomskih problema.

Probelmi su nam svima poznati. „Još uvek se izvlačimo iz najstrašnije krize koja je pogodila svet u poslednjih 80 godina, tako da će naravno, stimulisanje rasta, biti glavna tema“- izjavio je u svom izlaganju generalni direktor Ernst & Young Global Džejms Terli. Ekonomija se oporavlja sa poteškoćama, a dostup „lekovima“ je sve slabiji. Istina, prema rečima glavnog savetnika Deutsche Bank, Tomasa Majera, rast svetske ekonomije u poslednje vreme ipak je primetan. No, podvukao je Majer, iza umereno optimistične slike skrivaju se ozbiljni rizici. Uloga država u razvoju pre svega država Azije, u svetskoj ekonomiji raste, ali je ne bi trebalo preceniti. Kapital ide na tu stranu, gde je njemu udobnije- povezan je sa cenom radne snage i dobrom demografijom- pojasnio je u intervjuu za „Glas Rusije“ predsednik saveta direktora „MDM Banke“ Oleg Vijugin:

- Smatram, da izjave „budućnost za Aziju“ nisu sasvim bliske realnosti, zato što su svi centri tehnologije, svi intelektualni centri koji su inače glavni akteri i pokretači svetske ekonomije ipak u razivijenim državama. Za sad nema naznaka da će se Harvard preseliti u Kinu ili da će Silicijumska dolina biti preseljena na Tajland. Gledajući srednjoročnu perspektivu, smatram da će liderstvo ipak ostati u rukama razvijenih država.

Ipak će uloga Azije, zahvaljujući demografiji i globalnom premeštanju kapitala, samo rasti. Zato je, prema rečima Vijugina, Rusiji potrebno da istovremeno „trguje sa Azijom i druži se sa Silicijumskom dolinom“.

Učešće u međudržavnim alijansama neće umanjiti značaj potrebe trganja za sopstvenim tačkama rasta. Ovo je aktuelno i u slučaju Rusije. Po rečima Elvire Nabiuline, pomoćnika ruskog predsednika, faktori, koji su „gurali“ ekonosmki rast su prestali da budu delotvorni:

- Neophodno je da ruska ekonomija nađe nove izvore, nove faktore rasta, koji bi je gurali na gore, na vrh. Po mom mišljenju to su rezultati rada, snižavanje potrošnje, rast privatnih investicija. I to prevodi diskusiju u već potpuno drugu oblast- upravo u oblast investicionih, strukturnih reformi.

Moguće je da će se odgovori na ova pitanja čuti već koliko sutra tokom nastupa predsednika RF Vladimira Putina. Stručnjaci smatraju da će šef države dotaći pitanja ekonomske politike i uloge finansijskog sektora u obezbeđivanju ekonomskog rasta.

Vlad Grinkevič,