Samit osmorice pokazao spremnost na komromis

Ove nedelje su lideri ključnih država Velike osmorice imali redovni susret u severoirskom Loh-Ernu.

Glavna tema je bila sirijska kriza, koja je mogla posvađati one, od kojih zavisi svetska politika, jer su pogledi na taj problem kod Rusije i zapadnog sveta, koji uglavnom sačinjava osmoricu, sasvim različiti. Međutim, uprkos očekivanjima, šefovi država su pokazali spremnost da saslušaju jedni druge, pa čak i da se dogovore. To znači da ne vredi očekivati novi hladni rat ili neki drugi oblik globalne konfrontacije.

Na marginama samita i u vreme zvaničnih pregovora, svakako, razmatrana su različita pitanja – politička elita uvek ima mnogo povoda za razgovor. Reč je i o sudbini iranskog nauklearnog programa u vezi sa dolaskom novog predsednika u toj zemlji, situacija na Korejskom poluostrvu, buduće povlačenje međunarodnih snaga iz Avganistana, kao i EvroPRO. Međutim, sve su to zasenili žarki sporovi o oružanom konfliktu u Siriji, što je razumljivo. Tu je granica između Rusije i većine njenih zapadnih partnera. U svakom slučaju, tako se činilo sve do zadnjeg komunikea, usvojenog u Loh-Ernu. Moskva smatra da sudbinu Sirije i njenog predsednika mora da rešava sirijski narod posle pregovora suprotstavljenih strana. U Vašingtonu, Londonu i Parizu insistiraju na što skorijoj smeni vlasti u Damasku, te prete povećanjem isporuka oružja sirijskoj opoziciji.

U vezi sa tom osetnom razlikom u vreme pripreme samita štampa je nagađala skandalozne rezultate, sve do likvidacije samog foruma Osmorice.

Međutim, mišljenje Moskve je bilo uzeto u obzir pri razradi dalje strategije prema unutrasirijskom konfliktu. U potpisanom od svih strana kominikeu se ne pominje sudbina predsednika Asada ili mogućnost rešenja problema silom. Naprotiv, tamo se sadrži poziv na politički dijalog radi uspostavljanja što skorijeg mira u toj zemlji.

Bez obzira na to, što Moskva nema dokaze primene hemijskog oružja od strane sirijske vlade, sama činjenica mora da bude detaljno istražena, - istakao je Vladimir Putin. Sličan poziv je izneo i britanski premijer Devid Kemeron. Prema rečima ruskog predsednika, lideri Osmorice su osudili primenu oružja za masovna razaranja, između ostalog, hemijskog, bez obzira na izvor opasnosti. Učesnici samita su na pozadini toliko retkog uzajamnog razumevanja odlučili da se usredsrede na humanitarnoj strani.

Prema rezultatima samita Osmorice u Severnoj Irskoj doneta je odluka o pružanju Sirijcima humanitarne pomoći u iznosu 1,5 milijardi dolara.

Britanski premijer je dodao da su se šefovi država dogovorili da će podržati buduću vladu Sirije, koja mora da zastupa interese svih stanovnika zemlje. O neophodnosti vlade nacionalne sloge, koja će biti formirana tokom mirovnih pregovora uz obavezno učešće legitimno izabranog Bašara Asada, Moskva je izjavila od samog početka konflikta. Verovatno je Zapad priznao Asada jednom stranom političkog procesa. U svakom slučaju, nije insistirao na njegovoj ostavci kao glavnom uslovu usvajanja dokumenta o rezultatima samita. Dakle, može da se konstatuje da je Kremlj postigao svoj cilj, i to bez globalnih posledica po političku ravnotežu između osnovnih igrača.

Izvori u Vašingtonu su izjavili da su SAD potpuno zadovoljne odlukama Osmorice da se nastavi linija političkog regulisanja konflikta u Siriji. Sadržaj kominikea odgovara ciljevima, koje je predsednik Barak Obama imao tokom pregovora s liderima drugih zemalja, uključujući Vladimira Putina.

- Imamo zajedničku zainteresovanost da bi se obustavilo nasilje, kao i da bi se sprečila primena i širenje hemijskog oružja, koje može da se nalazi u Siriji. Govorili smo da ćemo uložiti napore, koji vode rešenju tog konflikta mirovnim putem. Planiramo da ćemo dati naloge našim timovima da rade na pripremi sledeće runde pregovora u Ženevi.

U svom komentaru o prodaji ruskog naoružanja Damasku – ta je tema mnogo uzbuđivala strane medije, koji su je koristili da bi ukoravali Rusiju, Vladimir Putin je podvukao da ih Moskva isporučuje u skladu sa legalnim ugovorima legalnoj vladi Bašara Asada.

- Smatramo da naš stav i s moralnog, i pravnog gledišta apsolutno besprekoran. Nedavno je britanski narod preživeo užasnu tragediju, i mi zajedno s njim, kada je na ulicama Londona bio izmasakriran britanski vojnik. U redovima opozicije ima mnogo takvih zločinaca. Evropljani žele da isporučuju oružje tim ljudima? Šta će biti posle s tim oružjem? Ko kontroliše, u čije ruke ono dospeva? Možda će se ono vratiti u Evropu? Zato pozivam sve naše partnere još jednom da promisle pre nego učine taj opasan korak.

Prema mišljenju mnogih novinara, jedan od glavnih rezultata samita je postala sposobnost za kompromise kod lidera država, tim pre u toliko principijelnom pitanju kao sudbina Sirije. U velikoj meri su tome doprineli bilateralni nezvanični kontakti. I u politici, pored globalnih interesa, postoje i ljudski odnosi. Oni, izgleda, kod lidera Osmorice zaista nisu loši. U svakom slučaju, ni krvoprolitni građanski rat u Siriji nije pružio povod da ih pokvari.

Ilija Harlamov,