Moskovski međunarodni filmski festival: žiri i gledaoci imaju različita mišlenja

Desetodnevni filmski maraton u ruskom glavnom gradu – 35. MMFF je završen pobedom turskog filma Čestica. Međutim, gledaoci i filmski kritičari su jednodušno nazvali favoritom drugi film – Materhorn holanskog reditelja Diderika Ebingea. On je dobio nagradu gledalačkih simpatija i posebnu nagradu Ključ za srca gledalaca.

Rezultati festivala u brojkama impresionišu: 72 hiljade gledalaca, 522 demonstracije, 364 filma iz 48 zemalja. Sve se odvijalo u rekordnom temperaturskom režimu - ponekad iznad 30 stepeni, što je pružilo povod predsedniku MMFF Nikiti Mihalkovu da podseti: filmska smotra traži posebno mesto i posebnu atmosferu. Festival mora da se održava u mestu, gde između demonstracija ima šta da se radi, pruža se mogućnost ne samo gledati filmove i zatim grditi one, ko je ih selekcirao, već i zaroniti u atmosferu filmske umetnosti, - rekao je on prilikom pres-brifinga o rezultatima festivala. Takva je izjava odgovor na kritiku selekcije filmova osnovnog konkursa. Od 16 filmova možda dva-tri pružaju povod za osmeh. Većina odražava pravi život: nezaposljenost, bedau borbu za preživljavanje, gubitak orijentira… Nikita Mihalkov ju uveren: selekcija tu nema veze…

- To je inače svetska tendencija. Zar je kod nas filmska umetnost radosna? Mi smo se navikli na stanje moralne ljudske planetarne krize. Danas su nedovoljni konflikti dva čoveka, kojih ima mnogo u književnosti i na fiilmu.

Film Čestica, koji je dobio glavnu festivalsku nagradu – Zlatnog Đorđa, posvećen je turskoj nezaposljenoj ženi, koja živi s majkom i kćerkom u kući, koja mora da bude srušena, te iz petnih žila pokušava da sastavi kraj s krajem. Međutim, stanarina se plaća čak i za tu straćaru, međutim, novca nema. Traženje posla je bezuspešno. Međutim, poput ptice-grabljivice gazda stana nagovara ženu da izvrši očajni korak – proda bubreg. Direktno se to ne kaže, ali u finalu žena pristaje da učini ono, što ju je plašilo – napravi krvnu sliku. Za to ona dobije priličnu akontaciju. Uzrok da se obrati temi nezaposljenosti i bede reditelj filma Erdem Tepegiz, koji je počeo kao dokumentalista, objasnio je jednostavno: Znam da u Istanbulu mnogi ljudi žive upravo tako. Moj je zadatak da ispričam istinu o tome, što se dešava.

- Osnova je realni život, koji sam pratio, kada sam snimao drugi film. U predgrađu Istanbula video sam žene, koje žive tako. Međutim, ovao film pre svega odražava karakter. To je glavna pokretačka snaga filma.

Upravo jak karakter junakinje je oduševio glumicu, koja tumači glavnu ulogu – Žale Arikan. Žiri je jednodušno dao toj turskoj glumici Srebrnog Đorđa za najbolju žensku ulogu.

Sličnu mušku nagradu je dobio ruski glumac Aleksej Ševčenkov za ulavnu ulogu u filmu Juda. Ove godine je u osnovnom konkursu učestvovalo 3 ruska filma, ali je samo savremeno tumačenje lika Jude, koje je pružio mladi reditelj Andrej Bogatirev, dobilo nagradu Moskovskog festivala – zahvaljujući sjajnoj glumi Alekseja Ševčenkova.

Odluku žirija – o muškoj i ženskoj ulogama – kritičari su odobrili. Što se tiče glavne nagrade, istoričari filmske umetnosti su bili na strani gledalaca, što se ne dešava često. Holanski film Materhorn se zaista izdvajao na pozadini konkursknih filmova kao stilski, kratki i nepredvidljiv. On je posvećen sivim danima, razočaranjima, stereotipima, koji vladaju ljudima, međutim, glavno je da život uvek može da iznenadi. U malom patrijarhalnom selu tiho i mirno živi Fred. Žena mu je umrla, odnosi sa sinom su loši. Život Freda se sastoji od posete crkvi i razgovora sa susedima. Međutim, jednom se na pragu kuće pojavio skitnica Teo, te se sve promenilo. Gledaoci saznaju da je Teo izgubio pamet, te se pretvorio u čudnog čoveka: on skoro ne govori, on je naivan i prirodan kao dete. Evo što je rekao o svom filmu reditelj Diderik Ebinge.

- Sve sam to izmislio - to je na kraju krajeva moj scenario. Međutim, činilo mi se da će upravo neočekivani preokret biti maksimalno interesantan, jer Fred, zakopčan do brade, iskompleksiran, uzdržan, odjednom naiđe na čoveka, koji ne ume ni da govori, ali svojim prisustvom menja život heroja. Time on provocira Freda da se otvori, ispoli emocije.

Usled svega toga Fred ide u posetu sinu, koga je pre više godina oterao iz kuće, jer je homoseksualac. Film je postao povod za diskusiju o nedopustivosti, u skladu sa novim ruskim zakonom, propagade homoseksualizma i odgovornosti za nju. Međutim, detaljno priča o odnosima takvih ljudi drugi film osnovnog konkursa – švajcarski film Rozi. U tom smislu MMFF se pridržava savremenih tendencija u svetskoj sinematici: posle Kana, gde su glavne nagrade ove godine dobili filmovi o jednospolnoj ljubavi.

Karina Ivaško,