Hova načela odnosa Moskve i Bukurešta

Moskva i Bukurešt su spremni da svoje odnose izgrađuju na novim, pozitivnim načelima, rekli su u utorak šefovi ruske i rumunske spoljne politike. Poseta Titusa Korlaceana Moskvi vremenski se podudarila sa važnim datumom, desetogodišnjicom osnovnog sporazuma između dve zemlje. Na jesen će se obeležavati još jedan bitan datum, 135 godina od uspostavljanja diplomatskih odnosa. Na sastanku u Moskvi na taj način ne samo da su ocenjeni rezultati, nego su naznačene i perspektive saradnje.

Za prvu poseta rumunskog ministra spoljne politike Moskvi u četire godine već se kaže da je proboj u odnosima. Nisu u pitanju samo potpisani dokumenti, plan konsultacija između dva ministarstva i sporazum o otvaranju kulturnih centara u Moskvi i Bukureštu. Na pregovorima obojica ministara su nekoliko puta rekla da je počela nova faza u odnosima dve zemlje. Pre malo više od godinu dana malo je bilo onih koji su govorili o nekoj novoj, pozitivnoj agendi u odnosima Moskve i Bukurešta. Nova rumunska vlada je spremna za dijalog i Rusija to pozdravlja, rekao je ruski ministar inostranih poslova Sergej Lavrov:

- Namera nam je da okončamo period kada je, poslednjih godina, u našim odnosima vladao izvesni zastoj, i da napredujemo u mnogim pravcima gde postoji potencijal za realizaciju projekata koji su od koristi za obe strane i za aktiviranje političkog dijaloga. Osećamo da je i aktuelna vlada Rumunije raspoložena upravo za takav rad. Odgovaramo joj na isti način. Računam da će nam svi mehanizmi za saradnju između naše dve zemlje pomoći da stvorimo dovoljan potencijal za jedan novi nivo saradnje u kvalitativnom smislu.

Mnogi posmatrači misle da su odnosi Moskve i Bukurešta do 2012. dosegli najnižu tačku. Glavni razlog je politika Rumunije koja se odnosila na Moldaviju. Predsednik Trajan Basesku je više puta rekao da je ujedinjenje te dve zemlje principijelno pitanje i da bi se ono moralo dogoditi u narednih 25 godina. Moskva pak insistira na potpunoj državnoj neutralnosti Kišinjeva. Na sastanku u utorak šef ruske spoljne politike je napomenuo: topliji odnosi ne znače da se stav Moskve promenio. Međutim i Bukurešt sada ima konstruktivniji pristup tom pitanju:

- Moj kolega je nešto ranije podvukao da bi budućnost republike Moldavije trebalo da odredi slobodan izbor moldavskog naroda. Rumunija će taj izbor poštovati. S tim stavom se i Rusija slaže, a njen stav se nije menjao i dobro je poznat: dosledno podržavamo teritorijalni integritet republike Moldavije, mora ostati suverena država i zadržati neutralnost u skladu sa svojim Ustavom. To su ona ista načela kojima se rukovodimo kada je u pitanju situacija u Pridnjestrovlju.

Poslednji pregovori o rešavanju situacije u Pridnjestrovlju u formatu „5+2“ (Moldavija i Pridnjestrovlje kao strane konflikta; Rusija, Ukrajina i OEBS kao posrednici; SAD i EU kao posmatrači) održani su u maju. Iako su rezultati neujednačeni, upravo taj „zajednički“ format će doprineti rešavanju svih postojećih pitanja uključujući i ono o statusu teritorija, rekao je ruski ministar u utorak.

Pored agende koja se odnosi na region Lavrov i Korlacean su u Moskvi razgovarali i o saradnji u okviru EU i NATO-a. Na teritoriji tog „važnog partnera Rusije u Jugoistočnoj Evropi“ biće locirani elementi sistema PRO u okviru druge faze njegove izgradnje. Vašington je više puta ponovio da Rusija nema razloga da brine pošto sistem nije usmeren protiv nje. Ali, američka strana odbija da pruži odgovarajuće pravne garancije. U Moskvi, prema rečima rumunskog ministra, ta pitanja su bila predmet konstruktivnog razgovora. Međutim Sergej Lavrov kaže da je pitanje i dalje otvoreno:

- Razmenili smo mišljenja o mogućim načinima usavršavanja sistema stabilnosti i bezbednosti u Evropi, svakako smo pomenuli i temu PRO. To je jedno od pitanja u našim odnosima sa severnoatlantskim paktom koje nije rešeno, konsultacije se nastavljaju.

Pored pitanja bilateralnih odnosa i situacije u Evropi Sergej Lavrov je na konferenciji za štampu pomenuo i neke druge teme. Između ostalog i informacije koje su se pojavile u medijima, a prema kojima je Velika Britanija navodno zatvorila ulaz za lica sa takozvanog „spiska Magnitskog“. U pitanju je lista od 60 ruskih činovnika koju je u aprilu sačinila Evropska komisija za bezbednost i saradnju. Odgovarajući na pitanje Glasa Rusije Sergej Lavrov je rekao: ruski MIP nije primio nikakvo zvanično obaveštenje od britanskih vlasti. Zvanični London je više puta istakao da ne namerava da pravi bilo kakve liste tog tipa. Tako da nije isključeno da je u pitanju provokacija koja za cilj ima da skrene pažnju publike sa drugih aktuelnih tema.

Polina Černica,