Hoće li Snouden dobiti privremeni azil u Rusiji

Saga Edvarda Snoudena, izbeglice iz ANB SAD, koji živi na moskovskom aerodromu Šeremetjevo, krajem nedelje se našla na najvišem političkom nivou. Uveče 12. jula je Snouden pozvao na aerodrom zaštitnike ljudskih prava i advokate i objavio da traži privremeni azil u Rusiji. Posle par sati se predsednik SAD Barak Obama javio ruskom predsedniku Vladimiru Putinu.

Portparoli oba predsednika su potvrdili da je tema Snoudena bila prisutna u razgovoru, ali detalje nisu iznosili. Portparol ruskog lidera Dmitrij Peskov je samo saopštio da za sada ni Kremlj, ni migraciona služba Rusije nisu dobili pismeni upit o pružanju Snoudenu azila u Rusiji. Međutim, talas razdraženosti je stigao iz Vašingtona u Moskvu.

U Beloj kući portparol Obame Džej Karni je izrazio nezadovoljstvo u vezi sa time što Moskva, prema njegovim rečima, pruža izbeglici «političku platformu». Međutim, on je dodao - SAD ne bi htele da se odnosi s Rusijom pokvare.

Molba Snoudena o azilu, makar privremenom, stavlja Moskvu u škakljivu situaciju. Njegova ekstradicija bi značila povlađivanje SAD-u, što bi nanelo nenadoknadivu štetu međonarodnom ugledu RF, te izazvala negodovanje svih svetskih organizacija za zaštitu ljudskih prava. Sve one smatraju Snoudena borcem za ljudska prava, koji je raskrinkao globalnu i protivzakonitu špijunažu sopstvene vlade. Izdajicom Snoudena naziva isključivo Vašington. U Americi bivšem pripadniku CIA i ANB može da se sudi prema Zakonu o špijunaži iz 1917. godine. Čeka ga ili doživotni zatvor, ili smrtna kazna.

Ruski predsednik je striktno izneo stav po tom predmetu. Na konferenciji za štampu u Moskvi 1. jula Vladimir Putin je izjavio da Snouden mora da se opredeli.

- Ako on poželi da ode i neko ga prihvati, neka izvoli. Ako poželi da ostane tu, ima jedan uslov. On mora da obustavi svoj rad, usmeren na nanošenje štete američkim partnerima, mada je to čudno čuti od mene. Međutim, on se oseća zaštitnikom ljudskih prava i borcem za njih, te, sudeći po svemu, ne namerava da obustavi takav rad. Onda on mora da se opredeli za zemlju svog boravka i pređe tamo.

Sredinom 13. jula najviši državnik Rusije, koja se striktno izjasnila u podršku pružanja statusa izbeglice Edvardu Snoudenu, bila je predsednik Saveta Federacije RF Valentina Matvijenko. Molba Snoudena mora da bude uvažena, jer ga SAD realno proganjaju, tamo u nekim državama deluje smrtna kazna, - rekla je Glasu Rusije Valentina Matvijenko.

Pri tome g-n Snouden, bezuslovno, mora da ispuni uslove, koje je oglasila ruska strana. Azil mu može da bude pružen samo u tom slučaju, ako on prestane da nanosi štetu našem partneru - SAD-u. RF nema nikakvih pravnih osnova da odbije molbu g-na Snoudena. Osim toga, njegova delatnost se ocenjuje kao zaštita prava. Za eventualnu odluku o pružanju mu azila već su se izjasnili mnogi zaštitnici ljudskih prava ne samo u Rusiji, već i u inostranstvu.

U skladu sa ustavom, Rusija pruža stranim državljanima i licima bez državljanstva azil i status izbeglice. Poslednji termin upravo znači privremeni azil, pravno taj termin ne postoji. To se određuje isključivo naredbom predsednika posle konsultacija s MIP-om, migracionim vlastima i Komisijom za pitanja državljanstva. Čitava procedura može da traje od dve nedelje do nekoliko meseci.

Snouden pristaje da ispuni uslove Putina o «dobrom vladanju» - da ne škodi SAD-u iz Moskve. Rusiju Snouden moli da mu pruži status izbeglice sve do odlaska u Latinsku Ameriku. On se nada da će dobiti azil u Ekvadoru.

Jedina molba je, koju je uputio Snouden ruskim vlastima preko zaštitnika ljudskih prava i poznatih moskovskih advokata da mu dozvole kretanje teritorijom Rusije dok se rešava pitanje njegovog statusa.

Andrej Fedjašin,