Valerij Gergijev: mladićki orkestar ideja u najvećoj meri plamenita

16. jula u Velikoj sali Moskovskog konzervatorijuma čuveni ruski maestro Valerij Gergijev je predstavio ruskoj publici Nacionalni omladinski orkestar SAD. Solirao je u koncertu američki violinista Džošoa Bel, koji je stekao titulu Superzvezda akademske muzike.

Nacionalni mladićki orkestar SAD je prvi takav orkestar u istoriji savremene Amerike. Debi tog kolektiva, koji je osnovan pri čuvenoj koncertnoj sali Karnegi-hol, održan je u Americi 11. jula. Danas, prve godine postojanja tog orkestra, u kojem ima 120 muzičara od 16 do 19 godina starosti, raditi s njim je povereno maestru Gergijevu. Samu tu činjenicu dirigent ocenjuje ovako:

- Za odnose između Rusije i SAD, čini mi se, ova akcija će biti veoma poučna i veoma aktuelna. Ona je neophodna upravo u ovo vreme, čak ovih dana, ovih sati… Za mene je to izuzetno radosno, ozbiljno i perspektivno iskustvo. Ja sam dirigent, koji ima veliki staž. Činilo mi se da sam imao sve ili skoro sve, što može da ima svaki od mojih kolega. Međutim, iskustvo rada s ne samo mladim, već izuzetno mladim muzičarima, koji zastupaju 42 države SAD, to je sasvim posebna činjnica čak u mojoj, bogatoj događajima dirigentskoj karijeri.

Autoritet Gergijeva je u svetu neosporan. Broj njegovih koncerata je skoro dvostruko veći od dana u godini - ima ih oko 700. Pored njegovog Marijinskog teatra u Peterburgu Gergijev stiže da radi maltene na svim kontinetima planete, i to s vodećim svetskim kolektivima:

- Bečkim i Berlinskim filharmonijskim orkestrima, Londonskim simfonijskim i Roterdamskim filharmonijskim, nacionalnim orkestrom Francuske i orkestrom Švedskog radija. Mladi muzičari kod maestra imaju poseban položaj, jer je to pogled u budućnos, to je rad za perspektivu.

Uspeh Mladićkog orkestra SAD će provocirati mnoge zemlje da posvećuju veću pažnju i preduzimaju energičnie mere radi stvaranja takvih ansambala. Ideja je u najvećoj meri plamenita i neophodna. Budućnost klasične muzike umnogome zavisi od toga koliko ćemo efikasno mi, predstavnici starijih generacija pomagati našim mlađim kolegama. Taj primer mora da inspiriše druge.

Sam maestro je više puta pružio takav primer. On je faktički predstavio svetu i pomogao da postanu slavni istaknutim izvođačima kao što su pevačica Ana Netrebko, violinista Vadim Repin, pijanista Evgenij Kisin. Danas Valerij Gergijev patronira mladog pijanistu Danilu Trifonova, pobednika 14. konkursa «Čajkovski»… Gergijev je više puta nastupao sa orkestrima mladih muzičara. Još 1997. godine u vreme Festivala svetskih omladinskih orkestara on je izveo na pozornicu na Crvenom trgu u Moskvi kolektiv od 800 muzičara, koji su zastupali 10 zemalja. 2005. godine, u koncertu pod njegovom upravom u Moskvi u čast 50. godišnjice završetka Drugog svetskog rata, Gergijev je okupio orkestar mladih muzičara iz svih zemalja-učesnica najopširnijeg krvoprolitnog rata u istoriji čovečanstva.

Posle nastupa u Moskvi Nacionalni mladićki orkestar SAD će ići u Sankt-Peterburg, zatim u London.

Natalija Viktorova,