Stešnjena Francuska

Neprijatno iznenađenje je očekivalo 84-godišnju stanovnicu Bordoa Odet Lagrenadi, kada se ona vratila kući posle dužeg odsustva: brave su na vratima njene kuće bile zamenjene, u sobama su se smestile porodice bugarskih emigranata sa više dece.

Prvo nisam shvatila u čemu je stvar, zatim mi je pozlilo od misli da ti ljudi spavaju u mom krevetu, – priznala je francuska penzionerka, koja je posle hirurške intervencije bila nekoliko meseci gost svoga sina u Šerburu. O zauzimanju njenog stana su je upozorili budni susedi. Ne verujući svojim ušima, Odet se vratila, te je morala da odsedne u hotelu, jer nije imala mogućnost da uđe u svoju kuću, gde je živela 55 godina.

Tako je penzionerka iz Bordova postala žrtva udruženja Pravo na prebivalište, društvene organizacije, koja se bori za jednaka prava na prebivalište za sve stanovnike Francuske, nezavisno od toga da li imaju ličnu kartu za strance, državljanstvo i posao ili nemaju. U intervjuu našoj radiostanici advokat tužioca Pjer Fribur kaže:

- G-đa Lagrenadi je bila operisana u februaru ove godina,zatim odlučila da ostane u toku nekoliko meseci kod svoga sina u Šerburu. U junu su joj njeni susedi saopštili da su se u njenoj kući nastanili drugi ljudi. Zanimljivo je što su upravo susedi, a ne municipalne vlasti joj saopštili o okupaciji njene kuće od strane aktivista udruženja Pravo na prebivalište, čija je misija traženje stanova za ljude, koji su se našli na ulici, a koja je smatrala da je ova kuća napuštena. Oni su provalili u kuću, zamenili brave i uselili tamo nekoliko bugarskih i jermenskih porodica. G-đa Lagrenadi se vratila i stvarno našla svoju kuću okupiranom. Potresena drskošću udruženja Pravo na prebivalište, ona sve do sada ostaje u hotelu. To apsolutno nije normalno i nezakonito. Čak u noćnoj mori čovek ne može da sanja da se vraća kući, koju naseljavaju tuđi ljudi.

Samovoljno useljavanje u tuđe stanove, skvoting, proširilo se u Evropi 1970-ih godina 20, veka. Međutim, samo početkom 21. veka je ono obuhvatilo i Francusku. Savremeni skvoteri – nisu asocijalni elementi, nisu ni mladi, koji traže nove razonode. Članovi udruženja su borci protiv socijalne nejednakosti: okupirajući prazne zgrade, oni traže od vlasti da ih «rekviziraju» radi useljavanja beskućnika. Ponekad, svakao, priznala nam je aktivistkinja Mirijam, na terenu dolazi do krajnosti.

- Kada smo našli tu zgradu, vrata su bila otvorena. Ona je izgledala veoma oronula. Ušli smo unutra, gde nismo našli ni lične stvari, ni odeću, ni fotografije, zato smo smatrali da su je vlasnici napustili. Udruženje se ne bavi iseljavanjem ljudi iz njihovih kuća. Zabrinuti smo za useljavanje u kuće onih, ko se iz nekih razloga našao na ulici. Na drugi način ne možemo da rešimo taj problem, jer organizacija nema svoje stanove. Ne osećamo se krivim u toj situaciji, jer je to upravo krivica municipalnih vlasti i gradonačelnika, koji nisu našli prebivalište za te porodice. Ako se oni sutra nađu na ulici, to će se desiti zbog nemoći francuskih vlasti, koje prema zakonu moraju da pruže prebivalište svim stanovnicima Francuske, a nisu u stanju da to učine.

Stešnjenje u Sovjetskoj Rusiji, odnosno, oduzimanje «viška stambene površine» u korist lica proleterskog porekla vodilo je nastanku stanova sa više sustanara. Tome dugujemo i potresnu po svojoj izražajnosti priprovetku Pseće srce Mihaila Bulgakova. Uzimajući u obzir da u Francusku, tražeći bolji život, godišnje ulazi oko 200 hiljada ljudi, mnogi od kojih ostaju u zemlji bez dokumenata i prebivališta, međutim, zemlja nije od gume, nije isključeno da će se i Francuzi moraju da se stesne. Onda će francuski Švonderi u vidu aktivista udruženja Pravo na prebivalište doći francuskom profesoru Preobraženskom i izjaviti ono klasično: «opšti skup je došao do zaključka da zauzimate suviše velike prostorije, zato Vas mole da se dobrovoljno odreknete trpezarije.

A. Karpova,