Američka industrija automobila dovela Detroit do bankrotiranja

Automobilska pretonicica SAD je u bankrotu. Vlasti Detroita su se obratili sudu sa molbom da se njihov grad prizna insolventnim. To je najveći slučaj bankrotiranja u američkoj istoriji.

Faktički je do bankrotiranja Detroita došlo još u junu, kada gradske vlasti nisu našle novac da bi podmirile obaveze u iznosu 40 miliona dolara. Inače ukupni dug grada iznosi oko 20 milijardi. Zato su se vlasti obratile sudu: ako on počne proceduru bankrotiranja, s kreditorima će početi novi pregovori. Sve do sada oni nisu imali rezultat – oni, kome Detrojt duguje, nisu pristali na isplatu 10 odsto od potrebnog iznosa. Posle mešanja suda kreditor će verovatno postati elastičniji, a grad-bankrot će dobiti određene prednosti.

Najveći kreditori su pripadnici opštinskih preduzeća i mesnih organa vlasti, kao i penzijski fondovi. Procedura bankrotiranja će omogućiti da se rasproda na račun isplate dugova imovina grada, koja može da bude realizovana. To će pružiti neke garancije onima, koji imaju gubitke.

Detroit je bio na vrhu procvata sredinom proteklog veka, kada je njegovo stanovništvo iznosilo oko 2 miliona ljudi. Međutim, 1970-ih godina počeo je pad – nagli rast cena goriva je promenio potrošačke želje, za šta nije bila spremna američka automobilska industrija. Naglo se povećala potražnja za ekonomičnijim japanskim kolima. Kasnije je bila dodata i politika američkih kompanija za iznošenje proizvodnje iz zemlje. Pred mikrofonom je predsednik sindikata korporacije GMC Alan Benčič.

- 1980-ih godina ogroman broj fabrika je prešao iz Detroita u Meksiko. Radna snaga je tamo bila jeftinija, moguće je bilo platiti ljudima 5 dolara na dan. Danas je polovina fabrika i tamo zatvorena. Korporacije su odlučile da pređu u Indoneziju, Tajland i Vijetnam, gde je moguće platiti ljudima mnogo manje.

Konačno je grad dotukla poslednja kriza,tačnije rečeno, stav autokoncerna, koji ponovo usvajaju odluke, pogubne za Detrojt. Govori zamenik glavnog urednika časopitsa Za volanom Vjačeslav Subotin.

- Pre 20 godina su sva automobilska preduzeća oko grada imala velike socijalne programe. 2008. godine su oni bili naglo obustavljeni. Prirodno je da je Detroit počeo da sve to dotira, ali na račun zajmova, pokušavajući da dobije novac, koji je vlada pružila za obnavljanje automobilske industrije. Međutim, to nije pošlo za rukom! Rukovodioci automobilskih kompanija nisu hteli da troše novac za socijalne programe, nisu ni vratili dug gradu.

Verovatno će ispaštati kreditori i stanovnici Detroita, koji će morati da žrtvuju da bi grad nastavio svoje postojanje. Danas više od trećine stanovnika Detroita živi u bedi, kriminogenska situacija je gora nego u svim drugim krupnim američkim gradovima. Moraće da plate i federalne vlasti, i autokoncerni.

Danas je grad pod upravom antikriznog menadžera. Prema njegovim rečima, zaštita od kreditora će trajati u najmanju ruku godinu dana. U međuvremenu vlasti moraju da se opredele, šta se može prodati, ko može da bude otpušten, gde mogu da budu povećani porezi. Jednostavnih puteva, kao što je beskrajno refinansiranje dugova, za američku «malu Grčku» više nije ostalo.

Leonid Gurjanov,