Kvazari odaju svoje tajne

Novi metod praćenja kvazara - najudaljenijih i najupečatljivijih objekata u svemiru – predložili su britanski naučnici. Njegova suština je u fokusiranju svetlosti od aktivnih jezgara galaksija u gravitaciono polje, kroz koje on prolazi na putu do Zemlje. Stručnjaci ovaj posao smatraju zanimljivim, uz napomenu da sam princip nije nov.

Endrju Lorens je zajedno sa kolegama sa Univerziteta u Edinburgu proučavao veoma redak događaj - padanje zvezda u crnu rupu, koja se nalazi u centru galaksije. Pri tom, moćno gravitaciono polje uništava zvezdu. Nekoliko meseci ona jako svetli, zatim njen intenzitet slabi.

Nakon posmatranja miliona galaksija sa teleskopa na Havajima, naučnici su otkrili samo nekoliko desetina takvih, u čijem centru se nalazio moćan izvor svetlosti. Bleštavost nekih iz njih se nije menjala mesecima. Najverovatnije, daleki kvazari prosijavaju kroz bližu galaksiju, što se na digitalnim snimcima od pre 10-tak godina nije primetilo.

Lorens predpostavlja da se slabiji odsjaj kvazara višestruko uvećava kada između njega i Zemlje prolazi jedna od zvezda galaksije. Čestice svetlosti imaju masu, i sila teže zvezde odvraća i fokusira zrake, delujući kao sočivo. Ovaj efekat traje nekoliko godina, sve dok zvezda ne promeni svoj položaj. Uz pomoć takve "lupe", Britanac se nada da će proučiti strukturu kvazara.

Rad je interesantan, ali tako izraženu jačinu svetlosti jedna zvezda ne može dati, uverenja je glavni istraživač na Institutu "Štenberg" MGU, Mihail Sažin.

- Da se na desetine puta uveća jačina, a da pri tom ostaju promene sijanja tokom godina, potrebna je veoma velika masa - ne zvezda, a džinovske crne rupe.

Astrofizičari sa MGU već koriste sličan metod, kaže Mihail Sažin. Oni su 20 godina pratili poznati kvazar "Krst Ajnštajna", koji sija kroz galaksiju. Kroz "lupu" njene crne rupe uspeli su u opštim crtama da predpostave njegovu strukturu, nastavlja Sažin.

U centru kvazara je džinovska crna rupa sa masom od milijardu Sunca. Rupa se okreće, stvarajući elektromagnetno polje, od čega se stvara "džet" - emisija reaktivnih struja na obe strane kvazara. Crna rupa je disk iz materija koje padaju na njega, on skuplja kinetičku energiju, koja se zatim pretvara u radijaciju.

Jedna od najvećih misterija za naučnike je pitanje zašto se ogromna količina energije emituje iz tako male zapremine, kaže profesor Odeljenja za Astronomiju Fizičkog gakulteta MGU, Vladimir Surdin.

- Zamislite prostor ne veći od našeg Sunčevog sistema ispunjen stotinama milijardi zvezda poput Sunca. Takvu energiju imaju kvazari. Naša planeta bi jednostavno nestala u roku od nekoliko sekundi ako bi se našla tu. Šta se tamo dešava, mi ne razumemo.

Prema rečima Vladimira Surdina, aktivna oblast, koju nazivaju kvazarom, nalazi se u srcu mladih galaksija. Naučnici se pitaju, zašto su se kvazari, kojih je do sada otkriveno već oko 200.000 - rađali samo u doba ranog Univerzuma i zašto su udaljeni milijardama svetlosnih godina. U njihovom spektru se primećuju "autografi" svih oblaka gasa i galaksija, kroz koje svetlost prolazila na putu ka Zemlji. Odgovori na ova pitanja i dalje proučavanje kvazara će omogućiti naučnicima da malo bliže razumeju istoriju svemira.

Boeis Pavliščev,