Romima francuski zakon nije pisan

U Francuskoj u mrtvoj letnjoj informacionoj sezoni romsko pitanje tradicionalno izbija na prve stranice francuskih listova. Ove godine rundu debata otvorio je gradonačelnik Šolea Žil Burduleks.

Gradonačelnik je doputovao u romski kamp, koji su oni nezakonito postavili na privatnoj teritoriji i zamolio ih je da je oslobode. Započela je opasna prepirka i na kraju je gradonačelni rekao previše: Hitler je izgleda ubio premalo Cigana. Njegove reči navodi lokalni list Le Xourrier de l Ouest. Između ostalog Žil Burduleks je negirao ovu informaciju. Po njegovoj verziji Romi su ga dočekali nacističkim pozdravima i uzvicima „fašista“. Ovakav prijem je pogodio gradonačelnika do dobine duše. Samo sam rekao da kada bih ja bio Hitler, oni bi bili mrtvi, izjavio je Burduleks. Zbog svojih neopreznih reči on je izgleda već više puta zažalio. Protiv njega je pokrenuto krivično delo na osnovu člana „zloči nprotiv čovečnosti“, a kolege iz partije nisu poželele da vide govorljivog gradonačelnika u redovima Partije jedinstvenih i nezavisnih demokrata i ibacile su ga odatle. Poslanik departmana Er i Luar i zvanični predstavnik Partije jedinstvenih i nezavisnih demokrata Filip vižje objasnio je za Glas Rusije zašto je Žil Burduleks bio primoran da vrati partijsku knjižicu.

Iznosi se nekoliko verzija konflikta između Roma i gradonačelnika. Šta se u stvari desilo?

- Žil Burduleks je gradonačelnik grada Šole departmana Er i Luar, gde su takozvani Romi više puta zauzimali privatne i javne teritorije za svoje kampove, što je više puta dovodilo do konflikata. Prošle nedelje on je još jednom otišao na terotoriju koju su okupirali Romi i rekao ove reči za koje nema opravdanja. Ni pod kakvim uslovima poslanik, predstvnik Republike, nije mogao sebi da dozvoli da kaže nešto slično. Nismo imali drugi izlaz osim da ga isključimo iz partije. Ali nismo stigli da to učinimo, pošto je Burduleks sam otišao, izjavivši da ne želi da ostane u partiji Žana-Luija Barloa. Žalimo zbog toga zato što je on uvek bio aktivni član partije i mnogo je radio.

Da li ste razgovarali sa njim? Da li on žali što je pao u vatru?

- On je razgovarao sa novinarima. U svakom slučaju, sada se ne radi o griži savesti, već o pravnoj proceduri. Ma kakav da je kontekst, on nije trebalo da izgovara ove reči. On nema prava na slične izjave. Reč je o genocidu za vreme Drugog svetskog rata, to je jedan od najstrašnijih momenata istorije. Njegov zadatak kao predstavnika vlasti je da smiri situaciju.

Problem Roma u Frnacuskoj postoji već više godina. Vlasti redovno uklanjaju njihove kampove i proteriju ih van zemlje, što izaziva nezadovoljtvo pravobranilaca. Kakvo rešenje nudi vaša partija?

- Vlada, kako prethodna, tako i sadašnja, mora da poštuje i primenjuje francusko zakonodavstvo. Niko nema prava da zauzima tuđu teritoriju – to povlači za sobom sudsku raspravu i određene sankcije. 200-300 kampova koje Romi postavljaju na javnim teritorijama stvaraju velike neprijatnosti. To je krajnje konrliktna situacija koja stvara mnogo problema i poslanicima, i gradonačelnicima, i pre svega građanima. Postoje zakoni, oni su bili izglasani i treba ih sprovoditi. Oni važe za svakog u Francuskoj, Romi nisu izuzetak. Ali nažalost vidimo da je često zakonodavstvo selektivno.

Marija Sindelnikova,