Pravilno čitanje – gimnastika za mozak

Mnogi misle da je knjige dovoljno čitati da bi se čovek razvijao, ali to nije tako. Čitanje bez sistema opterećuje mozak informacijama, i ne daje mogućnost njihovog usvajanja. Koji je pravilan način čitanja, koji je koristan i doprinosi usavršavanju i razviju inteligencije?

Umeće čitanja izuzetno utiče na reakciju mozga. Kao prvo,- povećava nivo organizacije vizuelne zone kore. Kao drugo, kod osobe, koja ume da čita, pod uticajem štampanog teksta aktivira se praktično kompletna mreža neurona u levoj hemisferi, koja je odgovorna za usvajanje govora.

Međutim, ispostavilo se da tradicionalan način čitanja ima svoje mane: gubitak pažnje i fleksibilnosti programa čitanja, kada se svi tekstovi čitaju podjednako sporo, povratno kretanje očiju, kada se pogled usmerava na već pročitani deo, i naravno neprijatelj «broj 1» - unutrašnje izgovaranje teksta. Usled toga se ne pamti informacija i izmiče smisao pročitanog.

U naše vreme svakodnevno čovek je suočen sa čitanjem desetina strana tekstova, i ne radi se o samo o književnosti, nego su to informacije poslovnog karaktera, štampa, poslovna i lična korespondencija. Upravo zbog toga pravilno čitanje pre svega ima za cilj efikasno usvajanje informacije. Različite tehnike brzog čitanja omogućavaju pre svega shvatanje suštine tekstva i korisno usvajanje pročitanog, a ne – kako mnogi misle polazeći od samog naziva – samo brzo čitanje.

Da bi se postigao efekat usvajanja potreban je trening. Na koji način? –Čitanjem. Ali na određen način. Prvo, potrebno je izvoditi sistematske vežbe širenja (ugla) pogleda, treba suzbijati proces izgovaranje reči prilikom čitanja, treba primenjivati algoritme čitanja koji obezbeđuju izvlačenje suštine. I ne sme se zaboravljati, da to nije razonoda, nego ozbiljan postupak izmene izgrađenog načina rada mozga.

Za vežbe se mogu koristiti kako od ranije poznata (po formi, sadržaju, autoru) književna dela, tako i informativna: novinarski ili naučni članci. Važna je želja da se usvoji nekoliko misli. Pre čitanja, treba zamisliti koju informaciju želite da dobijete iz teksta, da probate da pogodite sadržaj stranice. Veoma su bitni koncentracija i raspoloženje, jer ako imate nameru da tražite neke omaške u tekstu, onda ćete kao rezultat primećivati samo njih. A ukoliko ste sebe orijentisali na izvlačenje činjenica – dobićete ih.

Sledeći bitan korak je čitanje «ćutke», odnosno bez izgovaranja teksta usnama ili u mislima. Ovo izgovaranje odvlači pažnju i znatno usporava čitanje. Potrebno je kontrolisati sebe: ukoliko se pokreću usne, stisnite usnama olovku, na primer. Sprečiti izgovaranje reči u mislima je teže. Jedan od načina je čitanje uz, na primer, ritmično lupkanje rukom.

Umeće koncentrisanja na problemu je jedan od činioca uspešnog umnog rada. Postoji jednostavna vežba, koja može tome da pomogne – to je čitanje reči naopačke, ali ne naglas, nego misaono. Prilikom čitanja reči naopačke, prvo je potrebno zamisliti tu reč na osnovu slova koje ona sadrži, a zatim je pričitati. Ukoliko se tom prilikom vaša pažnja prenese na nešto drugo, moraćete ovu vežbu da ponovite iz početka. Ujedno vežbajte i pažnju. Da ne bi gubili vreme, ova igra-vežba je lako izvodljiva i u gradskom prevozu.

Metode i tehnike brzog čitanja često se upoređuju sa sportom, samo što se razvija mozak, a ne mišići. Istraživanja potvrđuju, da osobe, koje su savladale tehniku brzog čitanja imaju bržu reakciju, veću brzinu nervnog sistema. Tako da se ne treba plašiti učenja brzog čitanja – to je korisno!

Ana Fjodorova,