Naša pošta (№ 13)

Slušate nedeljnu emisiju po pismima slušalaca Naša pošta. Pred mikrofonom je autor i voditelj emisije Lena Jegorova.

U Sankt-Peterburgu je završena sezona čuvenih belih noći. Sada noć pada na grad u predviđenih jedanaest sati uveče. I tek oko šest ujutru sviće. Ali turista u gradu na Nevi zbog toga nema manje. I dalje je jedan od najposećenijih objekata krstarica Aurora. U jednoj od emisija govorili smo o predstojećoj restauraciji istorijskog spomenika.

Neobična je ipak sudbina tog broda! Učesnik mnoštva velikih bitaka i ratova postao je simbol Oktobarske revolucije koji je rafalom iz svojih oruđa dao znak za početak ustanka i juriš na Zimski dvorac. Čak je svojevremeno postojala takva šala. Na pitanje: Koji brod u istoriji je imao najsnažnije naoružanje? - sledio je odgovor: Krstarica Aurora! Jedan njen pucanj i čitava država se srušila!

Između ostalog do tada je brod bio u rempntu i zato su čitavu bojevu rezervu sa njega istovarili u punom skladu sa važećim instrukcijama. Tako da nikakva fizička razaranja brod nije izazvao. A carskom samodržavlju je došao kraj. Ali za to su, naravno, postojali drugi razlozi.

28. juna kada se obeležava Dan ratne mornarice Rusije, u Sankt-Peterburgu se održava grandiozna parada vojnih brodova. Ali nikada među gostima nije bilo brodova iz Zemlje izlazećeg sunca - Japana. Ovog puta Peterburg su u nezvaničnoj prijateljskoj poseti posetila dva razarača Pomorskih snaga samoodbrane Japana DD-127 Išuki (Sneg iznad zaliva) i DD-123 Sirajuki (Čisti sneg). Naravno, japanski mornari su posetili i Auroru.

Zanimljivo kakav utisak je na njih ostavila krstarica sa kojom su imali priliku da se sretnu njihovi pradedovi i Cušimskoj bici 1905. godine?

Tada je rat između Ruske i Japanske carevine za kontrolu nad Mandžurijom i Korejom bio prvi posle vrlo dugog prekida veliki rat uz primenu najnovijeg oružja: artiljerijom velikog dometa, oklopnjačama, razaračima. Ali danas, naravno, ova tehnika u poređenju sa savremenim bojevim brodovima čini se neobično troma i zastarela.

Najvažnije je da je svoju ulogu junačka krstarica odigrala. Kako je primetio naš slušalac Mladen Stojanović: «Uloga Aurore i drugom svetskom ratu takođe nije u potpunosti zanemarljiva».

Za vreme Velikog Otadžbinskog rata stara krstarica je bila usidrena u luci Orinenbauma. To jepredgrađe Sankt-Peterburga gde se nalazi jedan od najlepših parkovskih dvorskih ansambala koji je podigao favorit Petra Prvog - Menjšikov. Ako budete imali prilike posetite ga obavezno.

Ne skreći sa teme!

Izvini. Poštovani Mladene za vreme Drugog svetskog rata sa Aurore su bila skinuta oruđa i postavljena na obalsku liniju radi odbrane pristupa gradu. Fašisti nisu obraćali previše pažnje na staru krstaricu težeći pre svega da izbace iz stroja najbolje sovjetske brodove kao što je bila krstarica Kirov. Mada svoju porciju neprijateljskih granata brod je ipak dobio. 30 septembra 1941. godine krstarica je oštećena u artiljerijskom napadu i napola je potonula. Već posle ukidanja blokade Lenjingrada u julu 1944. godine krstaricu su izveli iz stanja kliničke smrti - podigli su je i po ko zna koji put remontirali.

Zatim je krstarica još dugo služila kao školska baza za kursiste Nahimpvske škole. Ona je i danas usidrena preko puta ove vojno-pomorske škole. I do danas u zoru čuje zvuk pištaljke komandanta palube koja označava za polaznike škole početak novog dana.

Kad jednom počnete da govorite o Sankt-Peterburgu, vrlo je teško zaustaviti se. I odlično razumem naše slušao koji, kao Zoran Marković, uzvikuju: „Lenjingrad je za mene ostao najlepši grad na svetu! Da, Lenjingrad!“. Snežana Manojlović piše: „Bila sam, videla i sanjam da odem još jednom“. A Mira Branković: „Nadam se da ću moći da posetim i Moskvu i Peterburg“. «Pred tom lepotom sve je sujeta i dim...», - sa rečima pesme o gradu na Nevi u izvođenju Andreja Mironova ne možemo da se ne složimo. Posebno kada smo videli taj grad. Tim pre ako smo proveli u njemu makar deo svog života. «Lutalica i kavgadžija, obišao sam pola sveta, ali pašću ničice pred gradom mojim! Verujte, Sankt-Peterburg je toga vredan.

Naša emisija se bliži kraju. Sa velikim zadovoljstvom ispunjavamo želju našeg slušaoca Željka Puškara koji je hteo da čuje pesmu u izvođenju Vladimira Visockog. Da podsetimo da smo 25. Juna obeležili Dan sećanja na pesnika, glumca i pevača Visockog.

Uzgred, Vladimir Visocki je dobro poznat na Balkanu. On je nekoliko puta bio u Jugoslaviji, snimao ne film. Možda ste imali prilike da vidite film Okovani šoferi. U sovjetske bioskope on je stigao pod nazivom Jedini put.

U Podgorici je Vladimiru Visockom podignut spomenik na čijem pijedestalu su urezana ovakve reči:

Ja žalim u životu ovom

što nemam kormjena dva,

što drugom domovinom mojom

ne zovem Crnu Goru ja!

Kažu da pesme Visockog posebno vole studenti koji uče ruski. Zato što on peva jasno izgovarajući reči. Uz njega je lako pevušiti i prevoditi ga. Probajte!

Slušali ste nedeljnu rubriku Naša pošta. Uvek očekujemo vaša pisma. Naša adresa je: Moskva, ulica Pяtnickaя, dom 25, radio «golos Rossii», s oznakom Za srpsku redakciju. Ili ostavite vaše komentare, primedbe i pitanja na našem sajtu www.serbian.ruvr.ru.

Jelena Jegorova,