Dan ruske ratne slave – pobeda kod Ganguta

Na kalendaru Rusije je Dan ratne slave. 9. avgusta 1714. godine ruska flota je pod komandom Petra I osvojila pobedu kod Ganguta. Upravo u ovoj bici Rusija je dokazala svoje pravo da se naziva velikom pomorskom državom.

Švedska flota koja nije znala za poraz gospodarila je na Baltičkom moru. Ovo gospodarenje je predstavljalo ozbiljnu prepreku za razvoj ekonomskih veza između Rusije i zemalja Zapadne Evrope. Nakon što je vojska Karla XII potučena na kopnu, kod Poltave, pobeda u morskoj borbi je Rusiji bila prosto neophodna, ističe doktor istorijskih nauka Aleksandar Bohanov:

- Preko Baltika su se održavale direktne veze s nemačkim trgovačkim centrima, s Holandijom i Engleskom. Šveđani su sve kontrolisali i oporezivali su izlazak na more. Zbog toga je ruski izvoz bio neverovatno skup i nekonkurentan.

Ruska redovna flota na Baltiku je za Petra I postala prioritetan zadatak. Osim toga, more je bilo njegova omiljena stihija i istinsko prizvanje, ističe naučni sekretar Sankt-Peterburškog Centralnog vojno-pomorskog muzeja Sergej Klimovski:

- Vodena stihija ga je oduševila još kad je imao šesnaesto godina, kad je kod Moskve pronašao poznati brodić koji je kasnije nazvao „dedom ruske flote“. Ovaj brodić se čuva u Centralnom vojno-pomorskom muzeju u Peterburgu. Upravo od njega je počelo zanimanje za flotu i brodogradnju. I on je ovom prizvanju ostao veran do kraja svog života.

U leto 1714. godine ruska flota je u sastavu 99 galija pod zaštitom 17 jedrenjaka uplovila u Finski zaliv. Galije s ravnim dnom su, po Petrovoj zamisli, predstavljale najuspešnije rešenje za prolazak među uskim hridinama Gangutskog poluostrva. Kod njegovog rta ih je čekalo 16 linijskih brodova i 5 fregata švedske flote. Petar je uspeo da nadmudri protivnika. Pravio se da deo svojih galija prebacuje na severnu stranu Ganguta. Zbog toga je naredio da se preko zemljouza poluostrva sagradi drvena oplata dugačka dva i po kilometra. Šveđani su se prevarili i prebacili su deo flote, uključujući i najveći brod „Elefant“ u severni zaliv. Na moru je uskoro nastupila bonaca, švedski jedrenjaci nisu mogli da manevrišu i ruske galije su stekle očiglednu prednost. 35 brodova na vesla je kroz uske hridine krenulo na sever, gde se i odigrala odlučujuća bitka. U njoj je Petar računao na zauzimanje brodova čakljom, koje je u to vreme bilo odavno zaboravljeno. Pomorski jurišnici su se popeli na švedske palube i stupali u borbu prsa u prsa osvajajući brod za brodom. Među njima je bio i ruski car visok dva metra sa sabljom u ruci, pri čemu je sam njegov izgled ulivao strah u kosti protivniku. Pri Ganguti su ruski mornari zarobili 10 švedskih brodova, uključujući i admiralski brod „Elefant“. To je bila sjajna pobeda, nastavlja Sergej Klimovski:

- Posle Gangutske bitke sva ratna dejstva su preneta na teritoriju Švedske. Upravo ove pobede su navele Šveđane da zaključe Ništatski mir. Bez Baltičke flote, bez njenih pobeda ovaj mir verovatno ne bi bio zaključen.

Još uoči isplovljavanja ruske flote Petar I je zamolio pomorsko rukovodstvo da mu dodeli zvanje vice-admirala. Međutim, bio je odbijen. Komandiri flote su odlučili da će car dobiti novi čin ako se bude istakao u borbi. Sjajna pobeda u Gangutskoj bici je otvorila Rusiji dugoočekivani izlaz na Baltičko more. Petru I je po zaslugama dodeljeno admiralsko zvanje, a svi mornari su dobili medalje s natpisom „Prilježnost i vernost pobeđuju silu“.

Mihail Aristov,