Ruski top-bloger: Beograd treba „doterati“ i neće mu biti ravnog

Beograd je u stanju da očara čak takvu cepidlaku kao što sam ja, napisao je posle posete sprskoj prestonici ruski biznismen i javni poslenik Ilja Varlamov, on je istovremeno "zyalt", jedan od najpopularnijih blogera na Runetu. Istina, ovoj pohvali prethodi lukavo „Bez obzira na...“.

I upravo o tome razgovaramo sa gospodinom Varlamovom – on je čovek kompetentan, koautor Gradskih projekata koji nameravaju da izvuku ruske gradove iz automobilskih gužvi i da uvedu red na javnim teritorijama.

- Ispalo je zabavno. Planirao sam da putujem u ruski grad Belgorod, kupovao sam kartu na sajtu, ali tamo kad pišeš prva slova, automatski se nudi grad. Ja sam već ukucao sve podatke, ali nisam obratio pažnju da se tamo našao Beograd. Pošto u Srbiji nikada nisam bio, rešio sam da odem. I nisam zažalio.

Bili ste u mnogim evropskim metropolama, da li Beograd može sa njima da se poredi?

- Geografski i atmosferski da. Ali pri tome Beograd je tipična istočna Evropa, periferija. Vidi se da je grad siromašan ili pokušava da se čini siromašnim, iskreno govoreći nije baš uređen, izgleda kao da se rat završio pre dve godine.

U svom blogu ste istakli zajedničku crtu Srba i Rusa: prostor koji ih zanima, grubo govoreći, završava se ispred vrata sopstvenog stana ili kuće.

- Iskreno rečeno, ne znam čime je to izazvano. Nama i Srbima je sve jedno u kakvom stanju su dvorišta ispred tvog ulaza, to je sve ničije... Opšti prostor se nimalo ne ceni, što za Evropu opšte nije karakteristično. A u stvari opšti prostor je vrlo važna stvar, on zadaje ton svemu, u mnogome utiče na atmosferu i osećaj grada koji dobijaju turisti. U Beogradu, nažalost, ovaj prostor se koristi u najboljem slučaju kao parking za kola. I sve je iscrtano grafitima.

Grafiti su takođe deo gradske kulture...

- Postoje grafiti kao umetnost, kao gradski jezik, na primer u Londonu. A kada je čitav grad ravnomerno prekriven natpisima, tegovima i jednoličnim debelim slojem, to izgleda kao prljavština i haos.

Bavili ste se gradskim projektima – poboljšanjem pešačke infrastrukture, saobraćajne situacije. Šta bi od urađenog bilo zanimljivo realizovati u srbskoj prestonici?

- Teško je davati savete gradu koji nisi proučio detaljno. Ali neke opšte momente moguće je istaći. Meni se čini da vlasti ili društvene organizacije treba da rade sa stanovnicima, da objasne da je dvorište dobro mesto gde mogu da se okupljaju ljudi, da je ulica mesto za šetnju, a ne parking.

A koje iskustvo Beograda bi moglo da koristi Moskvi?

- Sa zadovoljstvom sam se vozio novim beogradskim tramvajima – lepo, udobno, brzo. Na primer na mostu postoji lift tako da možete da se popnete biciklom. Sitnice, ali odmah se oseća briga o ljudima koja se u Moskvi retko primećuje. Vrlo je dobro u Beogradu sa letnjim kafićima, kada ih je čitava ulica i jedan prelazi u drugi. Zato što ako u Moskvi restoran sebi pravi letnju verandu, sve se zatvara stenama, ogradama. Ispada građevina na trotoarima kojima je nemoguće proći. A u Beogradu na najmanjim ulicama su otvoreni stolovi, mnogo prijatnih ljudi, osećaš se bezbedno, raspoloženje se podiže. Nažalost, u našoj prestonici toga nema, ali nadam se da će se jednom pojaviti.

Beograd se guši od saobraćajne gužve. Projekti izgradnje metroa postoje, ali vrlo je teško s novcem. Da li bi tom gradu pomogla podzemna železnica?

- Nisam stručnjak, ali postoji, na primer, Budimpešta, gde je razvijen brzi tramvaj, oni mirno prolaze bez metroa. Kapacitet tih tramvajskih linija je oko 20 hiljada ljudi na sat. Radi poređenja, moskovski metro ima 40 hiljada. pri tome izgradnja tramvajske linije je u proseku pet puta jeftinija od metroa. Zato ako nema novca ne treba se baviti skupim velikim projektima. Meni se čini da bi tramvaj lepo mogao da zameni metro u razmerama Beograda – ako bude normalno razvijena mreža kada će tramvaj ići na svaka dva do dva i po minuta, kao metro. Metro uz to rizkuje da se pretvori u večitu gradnju: sve će biti prekopano, a koristi neće biti. Što se tiče gužvi, nisam video nikakve mere za ograničavanje ulaska ličnih vozila u centar, zbog toga je haos sa parkingom, uske ulice ne mogu da prevare takav broj automobila. Treba preduzimati neke mere, shvatiti da svi koji žele, nažalost, kao u mnogim gradovima, ne mogu da uđu u centar. Zato što će inače morati da se sruši polovina istorijskog centra i da se tamo naprave parkinzi. To treba ljudima kompenzovati normalnim gradskim saobraćajem, što je uobičajena evropska praksa.

Kome biste preporučili da ode u Beograd?

- Takvim ljudima kao što sam ja. Ja jednostavno volim za vikend negde da odletim. Tim pre što su do Beograda vrlo zgodni letovi iz Moskve i jeftine karte. Jednostavno da odu za vikend u Beograd – super, posebno uzimajući u obzir kakve su tamo cene i kako je tamo ukusno. Ovamo poželite da se vratite da jedete. I nigde ne može da se vidi snobizam i nedostatak srdačnosti, kao u nekim zemljama gde se osećaš kao gost. Ovde je kao kod kuće i svaki kontakt sa lokalnim sanovništvom ostavlja mnoštvo lepih utisaka.

Tačnije, vi se u principu slažete sa mišljenjem još jednog ruskog top-blogera Artemija Lebedeva koji je pisao da je Beograd grad u koji poželite da se vratite...

- Beograd ima veliki potencijal. To je grad sa bogatom istorijom u kojem se mnogo toga očuvalo, prosto u zapuštenom stanju. Pri tome ne govorim o gradonačelniku, možda je on odličan, već o stanovnicima. Kada se u Beogradu pojavi gazda u liku njegovih stanovnika, nezavisno od budžeta, red će se uvesti – biće i više turista i novca, sve će biti odlično. Treba ga jednostavno umiti i prestonica Srbije neće imati premca.

Sa Beogradom Ilje Varlamova koji mu se dopao i nije možete da se upoznate u njegovom blogu.

Timur Blohin,