Šta je sve postigao napredak…

Protekla nedelja je prošla u znaku futurističke budućnosti. Retko je naša pažnja u kratkom periodu bila usredsređena ne na jednoj, već na nekoliko atraktivnih demonstracija naučno-tehničkog napretka.

Da počnemo od toga da je Moskvu posetio čovek-kiborg Nadžel Ekland – vlasnik najsavršenije u svetu bioničke proteze ruke. Ona može da vezuje pertle, kuca, odnosno, da radi sve, što može da radi običan čovek. Veštačka ruka okreće šaku, savija svaki prst, sposobna je čak na to, što ne može da uradi prirodna ljudska ruka – okrene zapešće za 180 stepeni – ukupno ima 14 kombinacija, od kojih 8 je već programirano, ostale je moguće uvesti preko Bluetooth.

Naličje proteze je specijalno podešeno za patrljak. Sa dve strane – unutra i spolja su elektrode. Sve, što treba da se učini je zamisliti da stežeš lopticu. Onda signal stiže u mišić, on se smanjuje, to se prenosi u motor. Da bi ruka radila čitav dan, noću on je puni strujom kao obični telefon.

Inače, danas se Najdžel oseća običnim čovekom. Međutim, sa tehničkog gledišta je on kiborg-početnik. Ako razvoj bionike bude krenuo takvim putem, u budućnosti nije isključena situacija kada će mozak upravljati ne samo protezom šake ili kolenskog zgloba, već i punom protezom tela.

Dakle, kiborgizacija je jedna od mogućnosti da se mnogo produži ljudski vek. Doduše, za sada nije jasno, u kojoj će meri kiborzi u budućnosti ostati ljudi, kako ih mi shvatamo, jer mehanički sistem s živim ljudskim mozgom podrazumeva savim drugi način života (ako reč «život» odgovara tom načinu postojanja belančevinskog tela). Skoro sigurno će nestati tradicionalna za ljudsku civilizaciju sfera kao gastronomija. Zaista, održavanje energetskog balansa u mehanizmu teško da će se ostvarivati na hemijski način, što traži mnogo truda i novaca. Pre će se govoriti o mikronuklearnim reaktorima u obliku kiborga, u skladu sa šemom, koji su predložili stvaraoci poznatog filma Terminator.

Na putu ka kiborgizaciji čovečanstva moramo da se hranimo nečim, što je ukusnije od mašinskog ulja. Uzimajući u obzir da nas na planeti postaje sve više, prehrambeno pitanje počinje da bude akutno.

Verovatno zato je javnost obratila pažnju na drugi događaj nedelje – promociju prvog u svetu kotleta u epruveti. Profesor fiziologije Maastriškog univerziteta Mark Post, koji je radio na stvaranju veštačkog hamburgera, priča o tehnologiji: naučnici su uzeli ćelije od obične krave i stvorili specijalne uslove, u kojima one mogu da se množe, pretvarajući se u mišićno tkivo. Od jedne ćelije se dobije 40 milijardi – dovoljno je za manji burger.

Mnogi eksperti pričaju o prehrambenoj revoluciji, ali sa izvesnim napomenama. Francuski list Le Temps piše da proizvđači mesa iz epruvete moraće da revidiraju i preciziraju svoja obrazloženja. Na primer, naučnici pretenduju na veliko smanjenje na račun njihovog izuma potrošnje resursa (energija, voda, poljoprivredne površine). Međutim, nije izračunato, koliko će materijala i energije tražiti industrijska proizvodnja veštačkog mesa. Pravi rezultat može da bude sasvim drugačiji. Za proizvodnju visokotehnoloških proizvoda može da bude potrebno mnogo toga, dok radi uzgajanja krava potrebna su samo polja i dovoljno vode, - piše Le Temps.

Mnogi stručnjaci se slažu sa obazrivom ocenom. Skeptičari kažu da čak i na prvi pogled u novoj tehnologiji ima isto toliko minusa koliko i plusa. Potpuno je verovatno da veštačka hrana u budućnosti neće rešiti, već samo produbiti socijalne probleme, - smatra rukovodilac izvršnog komiteta nacionalnog mesnatog udruženja Sergej Jušin.

- Svake globalne promene u tehnologijama moraju da se procenjuju, između ostalog, i prema uticaju na različite grane. Ako se veštačko meso bude proizvodilo u industrijskim razmerima, i to prema prihvatljivim cenama, hoćemo li morati da odustanemo od tradicionalne poljoprivrede, zatvorimo farme, uništimo pašnjake za uzgajanje stoke? Šta ćemo s ljudima, koji izgube posao usled tih globalnih promena? Hoćemo li poželeti da bi se promenio seoski pejzaž?

Problem, s kojim mogu da se suoče poljoprirvedne zemlje je kolosalna migracija u gradove, jer uz prelaz na nove tehnologije milioni ljudi će izgubiti posao. Svakako, moramo da poštujemo naučno-tehnički napredak, ali i budemo svesni, kakve socijalno-ekonomske posledice on vodi za sobom.

Prilikom promocije prvog veštačkog hamburgera je bila oglašena njegova cena - 250 miliona funti. Mnogi su je smatrali preterano visokom. Međutim, akademik Josif Rogov se s njima ne slaže.

- To je glupost! Milione je koštao naučni rad. Biotehnologija je veoma skupa nauka, ona traži ozbiljno opskrbljenje aparatima, ozbiljnu pripremu. Nije reč samo o mesu. To su riba, morski račići, inače, sve. Moguće je stvoriti sve živo. Doći će vreme, kada sve ovo postane neophodno, jer broj stanovnika se povećava brže nego se povećava stočarstvo, koje je u nekim sferama došlo do kraja. U slučaju korišćenja nove tehnologije mi za 80 odsto smanjujemo trošak vode, za 45 odsto trošak struje. Grubo rečeno, jednom ćelijom je moguće nahraniti svet. Mišićno tkivo sazreva za 20 dana. Ne godina, već dana! Proučili smo glavno: bezbednost ove mase, hemijski sastav, aminokiselinski sastav, sastav belančevina, njihov uzajamni odnos – sve isto. Razliku ne vidimo.

I pristalice, i protivnici nove tehnologije se slažu u tome da je od prvog veštačkog hamburgera do industrijske proizvodnje ogromna distanca. Glavno je da se tom distancom treba kretati veoma oprezno: dok se ne ubedimo da neko dostignuće naučno-tehničkog napretka služi za dobrobit ljudi, zbog smoodržavanja treba ga smatrati zlom, jer je nemoguće na tom putu odstupiti ili napraviti korak u stranu. Odgovor na pitanje, šta će našim dalekim potomcima pružiti bionička ruka ili veštački kotlet, trebalo je tražiti pre njihovog izuma. Pandorina kutija se ne zatvara, budućnost, prema rečima Terminatora, predodređuje naša prošlost.

Sergej Duz,