Tomislav Kresović: Srbiji potreban „Nju dil“, a ne Dačićeva „perestrojka“

Uvozni eksperti izvozni resursi Srbija je vladavinom SPS-JUL otvorila put liberlno-mafijaškom sistemu politike i ekonomije koja je bitno bila praćena dešavanjima u Rusiji između 1992-2000 godine uz hiperinflaciju i devastiranje svih vrednosti. Nakon 2000.godine na vlast dolazi neoliberalna politička garnitura mešavina političkih neomarksista-disidenata, kvazi konzervativaca i poslušnika stranih vlada i ambasada. Treba da se podsetimo „talentovanih stranaca“ poput Božidara Đelića kao ministra finnsija, Kori Udovički ministra i guvernera, Jelašića kao guvernera i čitave „Čikaške ekonomske“ škole ubrzane privatizacije. Na talasu liberalnih marskista nastala je političko-ekonomska sekta G 17, kasnije G 17 plus a sada URS. Neoliberalno uništavanje Srbije bilo je uvezano u malu ali odobranu političku oligarhiju koja je Srbiji prodavala „Rog za sveću“. Veliki broj stranih savetnika je i danas i juče bilo u vlasti i vladi Srbije sa zadatkom držanja Srbije i statusu ekonomskog i političkog kondominijima (vladavine dve ili više vlada i strane politike) u Srbiji uz kolonijalni ekonomski status Kreatori ili kreature Današnja vlada Ivice Dačića i Aleksandra Vučića traži za ministre i savetnike zamenu za Dinkića i stvaranje ambijenta za strane investicije i ulaganja. Lepo je računati na domaće-strane uspešne ljude, ali iskustva Bože Đelića, Jelašića, Kori Udovički i drugih koji upravljaju javnim preduzećima, a bili su u stranim kompanijama, treba da nas upozore kuda sve to vodi. Srbiji su potrebni ljudi od časti, hrabrosti i poslovnih ideja i uticaja ali ne u stilu tajnih društava ili lobista moćnih kompanija koje isisavaju kapital i znanje. Državu Srbiju vode političari i to sadašnji u vlasti. Oni su kretori ili kreature nove ekonomske politike i političkih odnosa. Nema tog stranog eksperta ili domaće pameti u inostranstvu koja može doneti Srbiji milijarde dolara, evra, ako nema političke snage, moralnih načela i lične hrabrosti. Društveni ugovor o spasu Srbije Srbiji je potreban istinski narodni dogovor vlade-vlasti-preduzetnika-sindikata kroz „Društveni ugovor“ o spasavanju Srbije od unutrašnje propasti, pošto je već na delu cepanje Srbije kroz moćne interesne klanove i lobije, u Srbiji i van nje oko Kosova, ili bagatelno prodavanje nacionalnih resursa kao što je poljoprivredno zemljište, sutra rudna nalazišta i jeftinu kupovinu znanja i „odliv mozgova“. Srbiji je dakle potreban „NEW DIL“ koji je simbioza globalnih investicija i većih javnih radova, veze sa malim i srednjim preduzećima i pre svega afirmacija rada, znanja i požrtvovanosti same vlasti. Svako ko se pojavi kao „vunderkind“ iz „belog sveta“ ili poznati svetski menažer ili bankar može proći u Srbiji kao nekadašnji guverner Dragoslav Avramović, koji je bio ugledan u Svetskoj banci, ali je bio „marioneta“ kao i Milan Panić u politici Slobodana Miloševića. Politika „Seci uši krpi dupe“ Srbiji je potreba jak moralni i nacioani razlog, a ne politički marketing glamuroznog karaktera gde će profitirati razni lobisti, PR agencije i marketinške kompanije. Sadašnja politička oligarhija nije na visini teških odluka i nužnih bolnih rezova na svim nivoima.Teško je da se dovode ljudi iz MMF-a ili uglednih univerziteta ako se vodi politika „Seci uši krpi dupe“, ili stalnih interesnih borbi. Nažalost vrh Srbije ne vode ljudi od velikog ili značajnog radnog, već samo političkog staža i bez prave spoznaje stvaranja novih vrednosti. Dakle Srbiji je potreban racionalni model politike i vlasti, a ne jeftino i pogrešeno kopiranje raznih država i vlada ili kupovina stručnjaka za jednokratnu upotrebu.