Deset godina tragedije u Goraždevcu: zaboravljeni zločin, zapuštena istraga

Desetogodišnjica strašne tragedije u kosovskoj enklavi Goraždevac. 13. avgusta 2003. godine albanski teroristi su iz automatskog oružja pucali na srpsku decu koja su se kupala u reci Bistrici: dvoje je poginulo, četovoro je teško ranjeno. Bez obzira na sva obećanja međunarodnih snaga na Koovu, istraga se završila ničim i bila je prekinuta pre dve godine.

Šta više, izdanje Telegraf navodi reči majke jednog od ubijenih dečaka: ispostavilo se da su predstavnici EUleks posavetovali roditeljima da ako imaju sredstva iznajme advokata i nastave samostalno. Progres u traganju za zločincima evropljani su očigledno napravili, samo što je istraga zašla ne baš u onu stranu kuda treba aktuelnoj kosovskoj vrhuški: po nekim podacima, ubica je rodom iz sela Ćuška, gde je imao čast da bude rođen bivši terorista OVK, a sada ministar kosovskih snaga bezbednosti Agim Čeku.

Sa kakvim raspoloženjem dočekuje srbska enklava u Metohiji ovaj dam, za Glas Rusije rekao je novinar radija Goraždevac Darko Dimitrijević.

- Svakog trinaestog avgusta, pa i ovog, u Goraždevcu je tišina i muk. Nema glasova, nema galame u samom naselju. Sve što možete čuti je plač, jecaj i žalost za poginulim dečacima od strane rodbine i prijatelja. U crkvi Roždestva Presvete Bogordice se okupilo oko 150 ljudi da oda pomen stradalim na reci Bistrici i da podseti na ovaj stravičan zločin. Šef vladine kancelarije za Kosovo i Metohiju Aleksandar Vulin je podsetio da danas ovde nema pripadnika međunarodne zajednice, predstavnika EULEKS, nadležnih institucija. Niko sem lokalnih meštanih, predstavnika pravoslavne crkve i vlade Srbije nije prisutan. Žitelji Goraždevca su upravo na to najviše i ogorčeni.

Danas osećam isto što i pre 10 godina, rekao je za Glas Rusije Bogdan Bukumirić, koji je preživeo posle devet metaka na reci Bistrici i sada mora da se nalazi pod stalnom kontrolom lekara u Beogradu.

- Bol, patnja ostaju i dan danas. Ja kao dete tada od 15 godine, i drugari koji su poginuli, šta smo mi mogli da uradimo drugima? Monstruozna ruka je podigla pušku na nas. Mi smo bili trn u oku zato što smo Srbi u metohijskom selu, ali ipak potezati oružje na decu koja nisu imala čime da se brane i nisu bila svesna situacije...

Pre svega postoji sabotaža (istrage) od predstavnika takozvane države Kosova, koju ja ne priznajem niti ću priznati, kao i mnogi od nas. Mislim da postoji i ogroman pritisak na međunarodnu zajednicu, EULEKS, da se istraga ne nastavlja, jer je prosto nemoguće da na takvom malom mestu da se ne pronađe nijedan dokaz. Ne želi se da počinioci ovog zločina budu privedeni. Ja bih bio najsrećniji da se to desi u najskorije vreme i živim za taj dan kad će se to desiti.

Timur Blohin,