Planovi osvajanja Arktika nadmašuju mogućnosti

Na severu Rusije ima mnogo neistraženih teritorija. Postoji čak i takozvani bermudski trougao, gde bez traga nestaju brodovi i tehnika. U isto vreme, poslednjih godina se čini mnogo kako bi se sve te teritorije osvojile i ovi će se radovi svakako nastaviti. O ovome se govorilo na međunarodnoj konferenciji u Narjan-Mar, gradu na ruskom dalekom severu, čija je tema bila preventiva vanrednih situacija na Arktiku.

Jednu od glavnih uloga u ekonomskom osvajanju Arktičkog regiona igraju brodovi. 2010. godine severnim morskim putem su prošla svega dva broda. Ove godine dozvolu je dobilo više od 350 brodova. Vodeće svetske naftne i gasne komapnije pohlepno gledaju na gigantske zalihe energenata u nedrima arktičkih mora i već pristupaju pripremama za njihovu eksploataciju.

U isto vreme, mora se reći da je borba protiv izlivanja nafte veoma teška. Efikasne tehnologije koje bi mogle da saniraju posledice, ne postoje, govori koordinator programa očuvanja arktičke morske vode u okvirima Svetskog fonda divlje prirode Mihail Babenko:

- Govorimo o mehaičkom prikupljanju izlivene nafte. Mnogi govore da je paljenje izlivene nafte na povrišni jedini efikasni način, a zapravo radi se o pretvaranju jednog vida zagađenja u drugo. Osnovno je pitanje-modeliranje izlivanja nafte. To modeliranje koje je bilo izvedeno u saradnji sa organizacijom Grinpis je pokazalo da je sredstava i snaga koje stoje na raspolaganju za tako nešto- malo. Ozbiljno islivanje nafte može stići i do zona koje su pod statusom specijalne zaštite.

Klima Arktika tokom poslednjih godina se brzo menja. To se može primetiti i na Grnelandu, kao i na ruskom Arktiku. U vezi sa tim, naučnike interesuje: da li promene klime prete globalnim ekološkim katastrofama? Ipak, ne bi trebalo preuveličavati potencijalnu opasnost, podvlači rektor Severnog federalnog univerziteta Jelena Kudrjašova:

- Danas beležimo sve promene, kao što su promene u tokovima Golfske struje, koja pak utiče na otapanje leda i time biosistem Arktika. Ali, postoje i ozbiljne naučne pretpostavke da su promene klime na Zemlji u vezi sa njenim cikličnim karkaterom. Za sada niko ne može da kaže koliko će tačno trajati takozvano „otopljenje“.

Prilično velika prostranstva Rusije ipak ostaju neistražena. Koliko god fantastično zvučalo, u određenim predelima prosto nestaju ljudstvo i tehnika, prevozna sredstva. To je ipak, pre svega, povezano sa surovom klimom, objašnjava Mihail Hodarjonok, glavni urednik časopisa „Vojno-indsutrijski kurir“.One koji su nestali bez traga na Arktiku naći će ranije ili kasnije. Na primer, u Zemlji Franje Josifa nedavno su pronađeni ostaci ekspedicije Sedova iz 1914.godine.

Po mišljenju eksperata kako bi brzo i efikasno reagovali na vanredne situacije i eventualna zagađenja u severnim regionima, arktičke države moraju da obezbede dodatne napore. Radovi u tom smeru su već započeli.

Oleg Nehaj,