Upad u Siriju potkopava geopolitičku stabilnost

Sirija je kao nikada bliska tome da postane objekat vojne agresije od strane SAD. Odluka je, po svemu sudeći, doneta. Odredivši taktiku, ostalo je da se pređe Rubikon. Ali tu postoje smetnje. Zapad nema potpuno jasnu strategiju.

Kako je saopštio ministar spoljnih poslova RF Sergej Lavrov, u telefonskom razgovoru sa američkim kolegom Džonom Kerijem on je pitao: Kako planirate da učinite tako da vaša akcija protiv Sirije pomogne da se reše problemi regiona, a ne da se uvećaju i da se region ne dovede u pravu katastrofu?

Kao odgovor Keri je samo pozvao Rusiju i Kinu da se pridruže naporima iskorenjivanja hemijskog naoružanja i ne dopuste da ono dospe u pogrešne ruke. Očigledno da SAD nemaju potpuno razumevanje budućnosti Sirije. Horizont događaja ograničen je smenom Bašara Asada. Šta će biti dalje, Vašington ne želi da misli. U protivnom bela kuća bi morala da sprovede neprijatne analogije sa događajima od pre deset godina. 2003. godine SAD su upale u Irak upravo pod izgovorom spasavanja sveta od oružja za masovno uništavanje, koje je tobože posedovao Sadam Husein. Po mišljenju zamenika direktora Instituta za SAD i Kanadu Pavla Zolotareva,

- Teško je shvatiti koliko daleko je spreman Obama da ide. Ali paralele se, naravno, nameću. SAD u međunarodnoj delatnosti, po pravilu, rukovode se svojim nacionalnim interesima, zanemarujući norme međunarodnog prava. Ako interesi to zahtevaju, oni su spremni da fabrikuju činjenice.

2003. godine Irak je bio zauzet, Sadam obešen. Dokazi da je on posedovao oružje za masovno uništavanje nisu bili predstavljeni. Amerikanci su napustili Irak, ostavivši tamo socijalno-politički haos i milijarde dolara potrošenih na besmisleni pokušaj preuređenja istočne autokratije po zapadnom uzoru. Eksperti su uvereni da pokušaj demokratizacije Sirije može da se pretvori u mnogo veće neprijatnosti. Kako smatra predsednik Instituta za strateške ocene Aleksandar Konovalov,

- Sirija i sada nije jaka državno: snažna opozicija, građanski rat. Ali među opozicijom nema nikakvog jedinstva. Opozicija se sastoji od neprijateljskih grupacija koje ratuju međusobno isto tako rado kao protiv Bašara Asada. Postoji osećaj da će mešanje Amerike dovesti do vlasti u Siriji radikalne islamiste. A to ne odgovara ni američkim, ni evropskim interesima.

Za sada se stiče utisak da se Obama, možda ne po svojoj volji, potčinjava logici diplomatije topovnjača. Kao i sa Irakom, u sirijskoj sitauciji casus belli – primena hemijskog oružja – predstavljen je međunarodnoj javnosti kao datost. Ali kao i sa Irakom, Amerikancima će biti mnogo teže da završe rat. Zapadni listovi pišu da je najverovatniji scenario lanisiranje krstarećih raketa Tomahavk sa razarača u Sredozemnom moru. Za nekoliko dana mogu da budu pogođene sirijske baze ratnog vazduhoplovstva i PVO, komandni punktovi, vladine zgrade, raketna skladišta. SAD nisu raspoložene da se uvlače u kopneni rat, mada, varovatno će to morati da učine, smatraju eksperti. Kao prvo, treba sprečiti totalnu klanicu u oslabljenoj državi. Kao drugo, ne dozvoliti teroristima Al-Kaide da preuzmu skladišta oružja. To će zahtevati uspostavljanje kopnenih zona kontrole i kopnena operacija postaje praktični neizbežna. Kako ističe Pavel Zolotarev,

- Izgleda da postoji želja da se proba jugoslovenski scenario: napadima iz vazduha tako da se uništi infrastruktura da opozcija može da postigne svoj cilj. Ovaj cilj je teorijski dostižan. Druga je stvar do čega će to dovesti. Moguće strateška zamisao se sastoji u tome da čitav unutrašnji potencijal protivrečnosti islamskog sveta bude raspoređen unutar regiona.

Sa druge strane Obama teško da je zaboravio reči bivšeg ministra odbrane SAD Roberta Gejtsa: svaki budući ministar odbrane koji će posavetovati predsedniku da pošalje američke trupe u Aziju ili Afriku, treba da bude poslat kod psihijatra. Aleksandar Konovalov smatra:

- Obama je 2012. rekao da Amerika neće ulaziti u skupe konflikte, u koje je lako ući i teško izaći iz njih. U Iraku je bio kanonski upad sa okupacijom teritorije i smenom rukovodstva. U Siriji, mislim, ponavljanja takve operacije neće biti. Tu može da se radi o nekim preciznim udarima krstarećim raketama i „pametnim bombama“. Ali kada počinješ vojna dejstva, teško je pretpostaviti do čega će ona dovesti.

Ministar odbrane Nemačke Tomas de Mezjer takođe upozorava na ishitrena dejstva: Ne vidim mogućnost za oružanu intervenciju u tom užansnom građanskom ratu. Šef vojnog resora izrazio je opšte mišljenje racionalnih ljudi, podvukavši da je probleme Bliskog Istoka nemoguće regulisati vojnim putem.

Sergej Duz,