Skandal na medeni mesec

U avgustu se završava i prvi mesec boravka Hrvatske u EU. Komentatori su ga već nazvali „medenim“ – po analogiji sa istim takvim periodom u životu mladenaca. Između ostalog u medu sreće od boravka zemlje u EU pronađena je, prema poslovici, prilično velika i gorka kašika žuči.

Još pre stupanja Hrvatske u EU na zahtev Berlina bio je izdat evrpski nalog za hapšenje bivšeg oficira jugoslovenskih specijalnih službi Josipa Perkovića koji boravi u ovoj zemlji. On se sumnjiči za ubistvo disidenta Stepana Đurekovića na teritoriji Nemačke, izvršeno ranije. Ali bukvalno tri dana pre sticanja članstva u EU, Hrvatska je imenila svoje nacionalno zakonodavstvo, zahvaljujući čemu je od sudskog gonjenja bio zaštićen niz visokih poslenika koji su učestvovali u vojnim dejstvima u bivšoj Jugoslaviji.

Na toj osnovi između rukovodstva evropskog kluba i njegovog sada već ravnopravnog člana razbuktao se pravi politički skandal. Prema saopštenjima hrvatskih medija, Evropska komisija je stavila do znanja da u slučaju upornosti Zagreba protiv njega mogu da budu preduzete nadležne mere. Između ostalog može biti reči o obustavi procesa pridruživanja zemlje Šengenskoj zoni ili o zamrzavanju finansijske pomoći.

Na poslednju meru Brisel istina teško da će se rešiti, smatraju eksperti. Tamo ne nameravaju da ostavljaju situaciju bez kontrole. Radi se o tome što Hrvatska koja je postala 28. član jedinstvene Evrope već sada je proglašena od strane niza eksperata novom glavoboljom EU. Stuapnje hrvatske u EU donelo je zemlji više sumnje nego sigurnosti u budućnost, dolazi do zaključka list Geopolitika koji izlazi u Litvaniji. Litvanija je od 1. jula postala za naredih šest meseci predsedavajući EU.

Prema podacima izdanja, nivo nezaposlenosti u Hrvatskoj dostiže danas 21%, a po nekim proračunima do 2016. godine državni dug može da premaši granicu dopustivu Mastrihtskim kriterijumima – to je 60% unutrašnjeg bruto proizvoda. I kako su saopštili poslednjih dana mediji, međunarodna rejting agencija Standard end Purs je smanjila prognozu za zemlju sa stabilne na negativnu. Navedene cifre pokazuju, rezimira pomenuta Geopolitika, da je Hrvatska popunila spisak kriznih članova EU. Da li je vredelo to pridruživanje jedinstvenoj Evropi? – pita se vodeće izdanje zemlje-predsedavajućeg EU.

I zaista da li je vredelo? Mišljenja o tome među političarima i ekpsertima su razna, kao i povodom samog procesa proširenja EU. Šef odeljenja za zemlje i regione Instituta za Evropu Vladislav Belov, na primer, jednoznačan je.

- Primajući nove zemlje koje se nalaze ne u najboljem ekonomskom i socijalnom položaju, ako se ima u vidu na primer Hrvatska, lideri EU svoju složenu konstrukciju ne obogaćuju, već dovode pred nove izazove. Proširenje ove konstrukcije stvara i probleme u pregovaračkom procesu, između ostalog sa Rusijom, koja ne postavlja sebi za cilj stupanje u EU. Zato ne vidim osnove da se uveća broj članova. Ima dovoljno drugih mehanizama saradnje, na primer pridruženo članstvo. To bi bio ispravni put.

U jednom radijskom intervjuu državni ministar u nemačkom MIP Mihael Link je priznao da je ranije povodom zemalja novajlija EU imala preterane iluzije. Sada su, po njegovim rečima, to uzeli u obzir.

- Mi smo izvukli pouke iz prošlosti. I otvoreno možemo da izjavimo da stupanje u EU,a i posle toga zemlja neće dostići ideal, jeste samo stimulans za dalje reforme.

Moguće da su greške uzete u obzir. Ali pitanja ostaju. Upravo je proces stupanja obustavio Island. U Norveškoj, prema rezultatima anketiranja objavljenim ovih dana, 70% građana se izjasnilo pritiv ulaska zemlje u EU. Mnoštvo problema ostaje kod balkanskih zemalja koje stoje u redu. A da li je potreban ovaj red?

Oleg Severgin,