Uspenje Presvete Bogorodice: od tuge ka radosti

Vernici ruske, srpske, gruzijske, jerusalimske i još nekoliko pravoslavnih crkava u svetu su obeležili jedan od glavnih događaja crkvene godine – Uspenje Presvete Bogorodice.

Za vreme svečanosti Uspenja Presvete Bogorodice vernici se sećaju okončanja zemaljskog puta i sahrane Deve Marije, majke Isusa Hrista. To je dan kada svaki hrišćanin oseća tugu i radost, uveren je nastojnik hrama Aleksandra Nevskog u okviru Moskovskog državnog instituta međunarodnih odnosa protojerej Igor Fomin.

- Hrišćanstvo je odavno razrešilo pitanje nad kojim razmišlja čitavo čovečanstvo – pitanje večnog života. Za vernike ne postoji smrt, postoji samo privremeni rastanak sa bližnjima, prelazak od života svetovnog ka životu večnom. Zato se na Uspenje Bogorodice radujemo što je Presveta Deva postala utešiteljnica ne samo onih koji su sa njom razgovarali, veći svih koji joj danas dolaze sa verom i nadom.

Predanje glasi da posle smrti Spasitelja na krstu Bogorodica je neko vreme živela u Jerusalimu, ali zatim je bila primorana da se krije od gonjenja u Efesu (sada teritorija savremene Turske). Ipak predosećajući blisku smrt, Deva Marija se vratila u Jerusalim, nastavlja pravoslavni sveštenik.

- Kao kada joj je Arhangel doneo vest o čudu neporočnog rođenja neobičnog sina, ona je dobila i vest u vidu cveta ljiljana o tome da joj se bliži kraj. Ona je sakupila sve apostole i bliske ljude i dala im poslednja uputstva i tiho, mirno predala dušu svoju Gospodu.

Ipak prilikom Bogorodičine smrti nije bilo jednog apostola – Tome, koji je stigao u Jerusalim tek trećeg dana posle njene sahrane. I kada su ga drugi apostoli doveli na grob, telo Majke Božje tamo nije bilo, ostalo je samo pogrebno platno. Nešto kasnije Bogorodica se okružena anđelima javila apostolima i izgovorila: Radujte se, jer Ja sam sa vama na veki!

Sve do 5. veka hrišćani nisu obeležavali Uspenje Bogorodice kao crkveni praznik. Prvi put to se desilo u Siriji. Ali tada je praznik drugačije nazvan – Pamet Blaženoj. Danas u raznim pravoslavnim zemljama postoje svoje tradicije obeležavanja ovog dana. U Bugarskoj žene uoči Uspenja peku specijalni obredni hleb, a muškarci kolju žrtveno jagnje. U Grčkoj u svim crkvama i manastirima u čast Svete Bogorodice priređuju se bogata slavlja. Na Kipru to je državni praznik i slobodan dan. Razne tradicije objedinjuje jedno – svečana služba pogrebenja Bogomajke i obavezno iznošenje Plaštanice sa likom Deve Marije. Istina, danas je teško reći odakle se pojavo ovaj obred, kaže nastojnik crkve Vsemilostivog Spasa grada Moskve protojerej Aleksandar Iljjašenko.

- Plaštanica se nije odmah pojavila. Simbolizacija se dešavala ne decenijama, već vekovima. Na primer, Uspenski post je poslednji po vremenu nastanka od sva četiri višednevna posta. I obred iznošenja Plaštanice se pojavio nekoliko vekova posle samog uspenja Bogorodice.

Uspenski post je jedan od najstrožih – završava se praznikom Uspenja. Istina, ove godine, pošto svečanost pada u sredu, dan je posni, može da se obeleži samo ribom.