Libija se kreće ka dezintegraciji

Libijske valsti obećale su da će u septembru započeti suđenje sinu Moamera Gadafija – Sejfu al Islamu. On će izaći pred sud prve instance u Tripoliju 19. septembra, saopštilo je generalno tužilaštvo zemlje. Ipak da li će se to zaista desiti, veliko je pitanje.

Gadafijevog sina uhvatili su ustanici u novembru 2011. godine i od tada ga drže u zatvoru grada Zintan. Zahteve vlade da se Sejf ali Islam prebaci u prestonicu lokalne vlasti ignorišu. Faktički danas libijski regioni žive samostalnim životom i ne potčinjavaju se centralnoj vlasti.

Zintan nije jedini grad koji odbija da se potčini zvaničnim libijskim vlastima. U suštini trenutno realna jedinstvena vlast u Libiji ne postoji, smatra kopredsednik Ruskog komiteta solidarnosti sa narodima Libije i Sirije Oleg Fomin.

- Libija je podeljena na posebne regione koji se ne potčinjavaju centralnoj vlasti. I čak na nižem nivou u toku je fragmentacija. Faktički zemljom upravljaju bande, naoružane grupacije. One same diktiraju svoje zakone u onim mestima gde se nalaze, i utvrđuju tamo svoj poredak. Tačnije centralne valsti nema, vlast se nalazi u rukama onih oružanih grupacija koje između sebe stalno stupaju u sukobe.

Jedan od najproblematičnijih regiona je provincija Kirenaika. Tako se vadi oko 80% libijske nafte. Ipak prihodi od njene prodaje ne popunjavaju fedralni budžet, pošto veliki deo crnog zlata kradu lokalne plemenske grupacije i islamističke grupacije. Proti vnjih je pokušavao da se bori ministar unutrašnjih poslova Libije Muhamed Halifa Šejh. Ipak, svestan uzaludnosti tih pokušaja, on je nedavno dao ostavku. Eksperti predviđaju da će se ubuduće situacija samo pogoršati. Po mišljenju direktora Centra za partnerstvo civilizacija MGIMO Venijamnina Popova,

- Centralna vlast slabi. Posebno se to tiče odnosa Tripolija i Kirenaike. 1950. godine kada je Libija stekla nezavisnost, ova država je nastala od tri regiona: Kirenaike, Tripolitanije i Fecana. Fecan je veliki ali pustinjski region na jugu. A Tripolitanija, gde se nalazi prestonica, Tripoli, i Kirenaika sa njenim centrom Bengazijem uvek su bili konkurenti.

Moamer Gadafi je bio rodom iz Sirta – grada u Tripolitaniji. Stanovnici Kirenaike su u vreme Džamahirije smatrali da je upravitelj naklonjen svojim saplemenicima, zato su se osećali oštećeno. Ne čudi što su upravo u Bengaziju započele prve pobune protiv Gadafija. Ipak posle njegovog svrgavanja ispostavilo se da je Gadafijeva figura bila element koji je spajao Libiju u jedinstvenu državu. Pošto je ova veza nestala, sistem je počeo da se raspada, ističe Venijamin Popov.

- Zemlja se postepeno na očigled deizntegriše. I saopštenje o tome da Zintan ne želi da da Sejfa Gadafija vrlo je karakteristično. Već tri puta plemena Kirenaike su izjavljivala da oni žele da Barka, kako se na arapskom zove njihov region, postane poluatonoman ili potpuno autonoman. Ali najvažnije je, kažu oni, to što u regionu treba da postoje svoji zakoni i da on treba manje da zavisi od Tripolija.

Treba dodati da operacije NATO-a koje su okončane svrgavanjem Gadafija dovele su na ivicu raspada ne samo Libiju. Radi se o tome što su u armiji lidera Džamahirije služili Tuarezi, narod koji živi u regionu između Libije, Nigera, Burkine-Faso, Maroka, Alžira i Malija. Posle svrgavanja Gadafija ovi dobro obučeni borci su se vratili u domovinu, u severni deo Malija i objavili formiranje sopstvene države Azavada. Ubrzo kontrolu nad nekim gradovima na teritoriji Azavada, uključujući njegovu prestonicu Timbuktu, od Tuarega su preuzeli islamisti. Separatisti su ugušeni tek pošto je u pomoć malijskoj armiji pritelka francuska vojska.

Artjom Kobzev,