„VAVILON“ IZ STARE PAZOVE KAO NAJBOLJA PREDSTAVA DOBIO PET ZLATNIH MASKI

Na 56. međunarodnon Festivalu festvala  održanom u julu u Trebinju uz učešće šest pozorišnih trupa iz Crne Gore, Bosne i Hercegovine   i Srbije, pobednika nacionalnih dramskih smotri, predstava pokreta “Vavilon “, SKUD “Heroj Janko Čmelik” i Slovačkog pozortišta VHV iz Stare Pazove, autorski projekat Mirposlava Kožika scenartiste , reditelja i scenografa  i Miroslava Bakoa, kompozitora   ,dobila je pet zlatnih  maski, najviših festivalskih odličja : za predstavu u celini;   za režiju   ,za    scenografiju   , za originalnu muziku  i za kostimogarfiju (Ivana Bako) . 

Predstava „Vavilon“, autorski projekat  Miroslava  Kožika, pisca scenarija i reditelja i Miroslava Bakoa, kompoziotora, realizovan u produksciji Slovačkog KUD“Heroja Janko Čmelik“ i Pozorišta VHV iz Stare Pazove, prema odluci stručnog žirija najbolje je scensko ostvarenje na tek završenom 56. „Festivalu festivala „ , trebinjskoj smotri najboljih ptredstava  ovogodišnje amaterske dramske produkcije Srbije, BiH i Crne Gore.

„Vavilonu „ su pripale  pet festivalskih odličja , zlatne maske i diplome : za najbolju  predatava u celini, za režiju (Miroslav Kožik) ,za scenografiju (Miroslav Kožik) ,za  kostimogarfiju (Ivana Bako  ), za originalnu muziku (Miroslav Bako).

Posle „Vavilona“, najveći broj zlatnih maski i diploma –tri- dobila je predstava „ Na granici „ Slavomira Mrožeka koju je u Centru za kulturu „Masuka „ iz Velike Plane  scenski oživeo Dejan Cicmliović: Nada Bajić za najuspešnije ostavrenu žensku ulogu , Jelena Stojadinović za epizodnu žensku ulogu ,po olduci stučnog žirija  ,a po  odluci  žirija publike predstava „Na geranici „ je dobila zlatnu masku i dipolomu kao najbolje scensko delo.

 Dve  diplome i zlatne maske ostale su u gradu domaćinu, a njihovi vlasnici su Darko Kurtović, protagonista najuspešnije  muške  glavne uloge i Željko Milošević  , reditelj , koji je ovu nagradu dobio za najbolje odigranu  mušku epizpdu u predstavi koju je sam režiarao „Heroj nacije“ Ivana M. Lalaića , izvedenu poslenje festivaslke večeri, u nedelju, 28. jula. 

Na ovogodšnjem, 56.po redu „Festivala festivala“ održanom od 22. do 28. jula ,izvedeno je ukupno šest predstave , prvo i drugo plasirane na republičkim festivalima dramskih  amatera:

„Opera  za tri groša“ po Brehtu , u izvođenju Centara za kulturu „Nenad Rakočević“ iz Mojkvoca, a u režiji Milovana Ćetkovića , uz angažovanje glumaca iz Kolašina i Bijelog Polja ;“Živjeli su do kraja života „ komični kolaž po tekstovima Sterije,Efraina Kišona i Dušana Kovačevića koje je za  scenu Dramskog studija „Zahumlje „u Nikšiću upodobio rediteljski trijumvirat: Marija Backović,Slaviša Grubiša ,Ilija Gajović (Crna Gora).

Iz BiH pored već pomenute predsatave domaćina prikazana je komedija najpopulrnijeg i u svetu najpozntijeg savermenog hrvatskog dramskog pisca  Mira Gavrana“Traži se novi suprug“ Gradskog amaterskog kazališta iz Orašja u scenskoj realizaciji Ilja Benkovića.

Stručnim žirijem čiji su članovi bili Nebojša Kundačina i Božidar Zečević predsedavao je Dimitrije Jovanović, a razgovore za okruglim stolom je vodio teatrolog i pozorišni kritičar Raško Jovanović. 

Svi uspesi staropazovačkog pozorišta na festivalima u Trebinju

Ovo je šesto učešće dramskih amatera iz Stare Pazove na festivalu u Trebinju.

Prvi put su nastupili pre 32. godine, na 25. Festivalu dramskih amatera Jugolsavije ,(FEDRAJ) u pratećem, ponoćnom programu kad su odigrali poetsku duo dramu Jana Smreka „Pesnik i žena“ u režiji Petra Lazara,sa Anom Karedelis  (kasnije diplomirala glumu i odavno živi i radi u Špsniji) i Miroslavom Benkom,sada jedan od vodećih naših reditelja pozorišta pokreta (diplomirao glumu na Akademiji umetnosti u Novom Sadu i režiju  na Fakultetu dramskih umetnosti u Beogradu).

Naredne, 1982. godine , na 26.FEDRAJ-u Miroslav Benka dobija svoju prvu zlatnu masku i diplomu kao redietelj predstave „Magla  u svitanje „ Mila Urbana u izvođenju Slovačkog pozorišta VHV iz Stare Pazove,a Ana Kardelis  i Jan Vereš donose u svoje pozorište zlatne maske za glumu.

Za režiju „Salome  1982.“ po Oskaru  Vajdlu , koju je na 27. FERDAJ-u  1983. izvelo slovačko pazovačko amatersko pozorište , VHV iz Stare Pazove ,Miroslav Benka dobija diplomu za režiju,  dok će predstava „Pešice“ Slavomira Mrožeka , igrana na srbskom jeziku u koprodukciji VHV i Kulturog centra,Benki doneti još jednu zlatnu masku za režiju, a protagonistima   više pohvala za glumačka ostvarenja.

Poslednji put na tada još uvek živućem  Festivalu  dramskih amatera Jugoslavije, staropazovačko slovačko pozorište VHV  je  učestvovalo 1989. (33. fest.) izvođenjem Čehovljeve „Svadbe „ u scenskoj realizaciji , tada stalnog reditelja ovog kolektiva, Miroslava Benke.

Najbolji staropazovački glumac tokom 110 godina posotojanja slovačkog divalda u ovoj  sremskoj varošici, do pre nekoliko decenija pretežno naseljenoj Slovacima, Juraj Ondrik, na tom 33. FERDRAJ-dobija zlatnu masku za ulogu Ivana Vasiljeviča Aplomova.

Učešće ostalih slovačkih pozorišta  iz Vojvodine na FEDRAJU 

Pored   staropazovačke ,  na FEDRAJ-u ,najpre u Trebinju, a zatim u Vranju ,učestovale su i osatle dve  secne VHV,   iz Kovčice i Bačkog Petrovca ,koje su u to vreme imale status poluprofesionalnih pozorišta.

Na 23.Festivalu ( 1979.) u Trebinju, APD “VHV” iz Bačkog Petrovca prikazalo je u pratećem , ponoćnom programu  duodramu  Pjotra Lavrenjeva “Balada o poručniku i Marjutki “ u režiji tada debitanta Ljuboslava Majera , a u izvođenju  već proslavljenog glumačkog para  Jana Častvena (Poručnik)  i Zuzane  Častvenove (Marjutka).

Ovaj pozorišni dragulj je pre toga svojim  umetničkim  iskazom toliko blesnuo da je obasjao  Festival malih I eksperimentalnih scena u Pančevu  i dugo nije prestajao da sjaji  ni posle trebinjskog festivalskog zvona.

Neka i u” Aurori”  ponovo  zasvetli bar spomen na mladog Majeru  najlepšu scensku baladu , koju je dole potpisani čim je video, uvrstio u obaveznu lektiru sećanja sa spiska bajkoterapije. 

Pozivam za svedoka Miloša Jevtića, neka otvovri svoje  “Sanjalište teara “ i sa stranice  187. samo za čitacoe “Aurore” i njihovo  neprofitno društvo pročita šta  to   radi  u svojoj  scenskoj baladi  pripravnik za pozorišnog volšebnika, Ljuboslav Majera.

“Do sada nepoznat, očito veoma daroviti reditelj  Ljuboslav Majera , znalački je smestio svoju predstavu  u neobičan prisan proctor letnjeg bioskopa.Ova lirska priča o nežnim komunikacijama dvoje  mladih ljudi otkrila je , prvo, jednog  reditelja (Ljuboslava Majeru)  i drugo  jednu sjajnu glumicu (Zuzanu Častvenovu).

Ovo ponoćno izdanje, izvedeno , inače ,van konkurencije , publika  je ,s razlogom,doživcela kao pravi teatarski dragulj.”(Miloš Jevtić,”Sanjalište tetara “,Vranje 1996.

Dve predstave iz Petrovca na 31. FEDRAJ-u 1987.

U Trebinje su  na 31. FEDRAJ (1987.) stigle dve predstave  iz Bačkog Petrovca. 

U zvaničoj konkurenciji je igran”Dom Bernarde Albe “ Federika  Garsije Lorke u scenskoj postavci Andreja Privratskog (dipolome za gumačka osvraenja dobili su Jana Urbačekova i Vjera Balažova), dok su van konkurencije u ponoćnom program izvedeni “Putevi”Tenesi Vilijamsa u režiji Ljuboslava Majere.

Učešće na 37.FEDRAJ-u(1993.) poslednjem koji je  Trebinje   izabrao kao prestoni pozorišni grad   (naredni, 38.će se privremeno preseliti u Vranje) sa  Aristofanovom “ Lizistratom “ koju je u sigurnu pozoršnu kuću u Petrovcu Bačkom  smestio scenski sudski izvršitelj Ljuboslav Majera , donelo je  tom teatarskom azili  više priznanja  i nagrada.

U vitririne svog pozorišta PP (petrovački pozorištarci) su pripremajući se da se odmetnu u profesionalce (što se  i dogodilo deceniju kasnije u režiji i total dizajnu  Dragan Srećkova) su smestili medalje i diplome odlikovane “Lizistrate “: srebrnu plaketu za predstavu u celini,nagradu za režiju Luboslava Majera  kojoj se pridružila i nagrada za scenografiju istom autoru, a sva odličja krasi nagrada za najbolje odigranu žensku ulogu koju je dobila Miluška Anušjakova (Majera zna zašto).

Na 38. FEDRAJ-u , prvom održanom u Vranju (1994.) AP  VHV iz Petrovca  je  scenski progovrio   “Jezikom goršataka”onako kako ga je zamislio  Harold Pinter, a ozvučio na slovačkom pozanti scenski lektor  i logoped , ravničar Ljuboslav Majera, koji je kao  nejdnom ranije radio po sitemu : što propusti reditelj Majera,nadoknadiće Majera scenograf kome će rupe u dekoru  , ako ih bude, a bilo ih je i  to u izobilju ,zakrpiti kostimogtraf Majera. Kad bi mogao. 

Ali nije  uradio kako valja ni jedno , ni drugo, ni treće.

”Čudno je da lucidni reditelj Majera nije našao  rešenje  i za tu novu podelu  kao i za drugačije okolnoti ,” žali se Miloš Jevtić u svom “Sanjalištu tetra “.

Kovačica: zlatna maska Majeri za predstavu “Satire”Hansa Zaksa”(Miloš Jevtić”Sanjalište tetra “)

Ali ne može Majera baš uvek  da navlači zlatne maske.

A na 22. FEDRAJ-u 1981. u Trebinju, moglo je : predstava “Satire “ Hasa Zaksa ,koju je u scenskoj postavci  Ljuboslava Majere izvelo AP VHV iz Kovačice  donela je dve zlatne maske pozorištu iz najbližeg okruženja Padine: Majeri za režiju  (obrazloženje sledi posle ove rečenice) i pozorišnom magu iz te Padine Tomašu Hriješiku” za uverljivu i dinamičnu igru”.

Obrazloženje za zlatnu  Majerinu masku

“za jedinstveno i kreativno oblikovanje režije,scenografije ,  kostima i maske  u predstavi “Satire “ (Kovačica).”

Dodeljene su i dve diplome za  gumačka ostvarenja: u predstavi “Satire “: Mariji Jonaš “ za razigrano  i uverljivo utemeljivanje   lika Seljanke  u predstavi “Satire “ i Pavelu Kožiku za “ uspešnbu ulogu fratra .

Pet nedodeljnih zlatnih maski predstavi“Slučajevi „ Tomaša Hriješika  iz Kovačice

Slučaj je hteo, a slučaj mnogo hoće, da  je predstava „Slučaj Jelizavete B.“ Danijela Harmsa, avagardnog ruskog pisca ,jednog od preteča pozorišta apsurda, koja se igrala i pod nazivom „Slučajevi „ prikazana na 28.FEDRAJ-u(1984.)  van konkurencije , u ponoćnom programu u izvođenju AP „VHV“ iz Kovačice u režiji i total dizajnu Tomaša Hriješika  ,izazvala  festivalski skandal velikih razmera ,da je o njemu objavljena i inofrmacija na kuturnoj strani Politike, inače veoma uzdržane  na sva zbivanja  u umetničkoj samodelatnosti , koja po pravilu ne registruje, orijenetisana isključivo na elitnu, profesionalnu, dakako, umeničku produkciju. 

Oficijelni festivalski   žiri  kome je predsedavala Darka Čeh, rediteljka iz Ljubljane , a članovi Fadilj Hisaj, reditelj iz Prištine  i Zoran Ristović, reditelj iz Zenice, jednoglasno je odlučio da prizanja ne dodli nijendoj predstavi iz zvaničnog progarama, nego da svih pet zlatnih maski i diploma dodeli „Slučaju Jeliztavete B.“ iz Kovačice , koja odigrana van konkurenciji.

To bi žiri učinio, kad bi moglo, ali nije moglo, jer Parvilnikom festivala tako nešto nije predviđeno.

Zato je u Odlucii žirija  28. Trebinjskog FEDRAJ-a te 1984. g. pisalo: „Žiri bi svih pet zlatinih maski dodleio, kad bi moglo,a ne može,ansamblu iz Kovačice i to : za predstavu i celini (1.), Ani Tomanovoj , glumici (2.) Tomašu Hriješiku: 3 zlatne maske – za režiju,muzku i scenografiju“.

Pošto po Pravilniku nije mogao  zlatne maske da dodeli Hriješikovom ansamblu, ni samom Hrješiku, žiri je odlučio da ih uopšte   ne dodeli nikom drugom.

Tako su  se dve slovačke predstave - Majerina “Balada “  i Hiješikovi “Slučajevi” izvedeni  van konkurencije kao  ponoćni, prateći program  kvalitetima svog visokog scenskog napona  ozbiljno nametnule kao preteći  program  Festivalu dramskih amatera Jugoslavije .
 

Da su prikanui u minut do 12 , ko zna šta bi bilo, ali je na vreme  alarmiarn  intervetni vod ležećih pozorišnih policiajca  spremnih uvek da deluju , a i deluju, ko kaže da ne deluju i to permanentno , ne samo na sceni , nego ispod bine isto tako produktivno kao i iznd bine, između redova, u pauzama, u vozačkoim i svetlosnim parkovima,konstantno prelazeći rampu  visoko podugntu , zanišljenu rampu,i krećući se stlno tamo-amo, amo -tamo, glumci i publika misle bez sistema, ali su u krivu,  jer u svemu tome ima sistema ,  života mi svačijega,svakojakih , jedino nema sistema Stanislavskog.