Naša pošta br. 15

Dobro veče! Gotovo je, završeno je toplo leto! U Moskvi već po nekoliko dana pada kiša, vetar kida prvo požutelo lišće sa drveća, mirišu astre i jesenje hrizanteme. Pomalo je tužno, naravno. Od leta koje se u našim krajevima ne može nazvati dugim ne želimo da se rastanemo. Ali biće još toplih sunčanih dana, takozvano miholjsko leto tek predstoji!

To što je napolju jesen nije povod da zaboravimo na događaje proteklog leta. Pismo od Dragana Komadinića smo dobili bukvalno ovih dana. Ovog leta Dragan je proslavio 87. rođendan. Naše čestitke! Predstoji za godinu dana lep datum – 88 godina! «Još u mladosti sam izgradio jedno fiziološko pravilo: čovek je star kak se oseća», - piše Dragan. Po svemu sudeći, Draganu Komadiniću nije suđeno da ostari još vrlo dugo. Samo da znate koliko ima planova! Njegovi članci i beleške objavljuju se u raznim izdanjima, a sada sprema novu knjigu zaštampu. Nadao se da ćemo biti među njenim prvim čitaocima. Piše Dragan.

Dragan Komadinić je jedan od najstarijih slušalaca moskovskog radija i vernih prijatelja Rusije. Ne čudi što težnja srbskih i crnogorskih političara ka članstvu u EU i NATO i u izvesnoj meri zanemarivanje veza sa Rusijom izaziva njegov protest i negodovanje. «Zaboravismo ko nam je u najvećim mukama bio prijatelj, a ko krvavi neprijatelj, - piše Komadinić u članku objavljenom u listu Dan. – Zaboravismo da smo zahvaljujući Rusima, sačuvali svoje ime i svoju gordost i junaštvo i da su nam oni bili inspiracija za sve junačke podvige i očuvanje svoga imena i časti… Današnji političari to ništa ne znaju, nemaju pojam i… brzometno hoće u NATO pakt, ne pitajući narod. Sve rade putem sile. Zaboravljaju da je ruski «Valjak» najveća sila na svetu jer je u skladu sa Božijom silom i pravdom».

U svom članku Dragan Komadinić pokušava još jednom da podseti na poznate činjenice opšte istorije Rusije i Srbije. Glavna je njegova želja da istoriju svoje zemlje poznaju i pamte današnji mladi ljudi. Ne obraća se slučajno njima Dragan u pesmi o Kosovu, o svetom za svakog Srbina danu, Vidovdanu.

Neka sutra naša mladež dobro otvori oči i zna,

Da je krv prosuta na Kosovu zbog naše vere,

I da je Srbija jednoga dana kao lav da skoči

I da je sve laži i podlosti da opere!...

Ne pitate se da li je Rusija braniti Kosovo,

I šta će posle svega toga biti sa vama…

Sve što imamo Sveto potiče od naše vere i Kosova,

Kosovo je naša himna, zakletva i Vera,

Kosovo je naša sveta Kneževa večera,

Kosovo je muzika koja u našim dušama nepristano svira,

Kosovo našim srcima nikada neće dati spokoja i mira!

Istoriju svoje domovine deca uče ne samo iz udžbenika. O najvažnijim događajima im govore roditelji, predstavnici starije generacije. Naravno, u takvom slučaju teško je govoriti o nepristrasnosti. Ali ko je rekao da je istorija nauka hladnog razuma? Samo tako može se vaspitati pravi patriota. Mada, ranvo, časovi istorije u školi u tome takođe igraju svoju ulogu. Pri tome ne samo u vaspitanju. I to je jedan od razloga zašto situacija akutne nestašice udžbenika u srbskim školama u regionima o kojoj je ovih dana govorio naš dopisnik Ratko Paić navodi na oprez.

Zato je i reakcija naših slušalaca na to saopštenje bila vrlo oštra. Na primer, Branislav Jakovljević ostavio je na Fejsbuku sledeći komentar: «Negde na primer u Beogradu gradjanke radjaju decu, a u nekim gredovima poput Uzica gradjanke radjaju MAGARCE, VOLOVE, MAJMUNE, SVINJE, a stoci naravno nije potreban udzbenik ! Svi vi autori koji pisete, ste hteli kapitalizam, samo sto ne znate da u kapitalizmu nema ravnopravnosti»

Veoma žalimo što je Dan znanja koji je ove godine pao 2. septembra donese ne samo radosti od sastanka sa drugovima iz razreda, već i probleme. Naravno, nastavnic, učenici i njihovi roditelji ipak će naći način da izađu na kraj sa njima. Ali ipak da poželimo našoj deci više prijatnih iznenađenja u novoj školskoj godini!

Jelena Jegorova,