Jermenija se priključuje osnivanju Evroazijske unije i demantuje Dačića

Kako je pre nekoliko dana zvanično saopšteno posle sastanka u Moskvi između predsednika Jermenije i Rusije, Serža Sargsjana i Vladimira Putina, Jermenija će pristupiti postojećoj Carinskoj uniji koju čine Rusija, Belorusija i Kazahstan.

Osim toga, Jermenija je donela odluku da bude i među osnivačima buduće Evroazijske unije koja startuje 2015. godine. Ova najnovija vest ima svog značaja i za Srbiju, s obzirom da je na taj način Jermenija demantovala premijera Dačića, ali o tome malo kasnije.

Podsetimo, Evroazijska unija je predviđena da bude savez suverenih država sa jedinstvenim ekonomskim, političkim, vojnim i carinskim prostorom, koja će prvenstveno biti, kako je nagovestio ruski predsednik – jaka ekonomska zajednica u kojoj će učesnici u potpunosti sačuvati svoj politički suverenitet, a koja bi trebalo da postane jedan od polova savremenog sveta.

Inače, Putin je kazao da «Rusija podržava odluku Jermenije da uđe u Carinsku uniju, kao i njeno učešće u evroazijskom integracionom procesu», te da će joj «na svaki način pomoći u tome». A povodom te jermenske odluke su se mogle čuti i neke osnovne činjenice koje opravdavaju takvu orijentaciju te kavkaske republike. Naime, kako je rečeno, u ekonomskom smislu Rusija predstavlja najvećeg spoljnotrgovinskog partnera Jermenije, a pored toga ubedljiva većina ispitanika u Jermeniji smatra Rusiju za prijateljsku zemlju.

Dakle, zašto je Jermenija tim činom demantovala srbskog premijera Ivicu Dačića? Radi se o tome da je Dačić u više navrata izjavio da je za Srbiju teoretski nemoguće razmišljati o evroazijskim integracijama zbog nepostojanja fizičke granice sa nekom od zemalja koje pripadaju sadašnjoj Carinskoj uniji, to jest budućoj Evroazijskoj uniji. On je prvo rekao, kako je tada prenela novinska agencija Beta, da je Putinu objasnio da Srbija zbog svog geografskog položaja ne pripada integracionim procesima i organizacijama koje predvodi Rusija, a drugom prilikom se zapitao „Kako ćemo u te integracije kada nismo tamo?”, čime je hteo da ukaže na to da je Srbija geografski okružena zemljama Evropske unije.

Međutim, upravo u tome i jeste sličnost sa Jermenijom, zato što ona takođe nema zajedničku granicu sa zemljama sa kojima je odlučila da se integriše, nego je štaviše, okružena zemljama za koje se baš i ne može reći da su joj naklonjene. Ali, kako se vidi, Jermeniji nije potrebna takva fizička tačka dodira u savremenom svetu u kome se finansijske transakcije i komunikacije obavljaju elektronski, a promet ljudi i robe po međunarodnim vazdušnim i vodenim putevima.

Inače, sličnost Srbije sa Jermenijom se ne završava samo na tome, jer je Ruska Federacija isto i za Srbiju najvažniji spoljnopolitički partner, kako je to premijer potvrdio pred novinarima u Vladi Srbije nakon potpisivanja dva sporazuma o isporuci ruskog gasa, a to konkretno znači da je Rusija najveći uvozni spoljnotrgovinski partner Srbije i jedan od najvećih izvoznih.

U svakom slučaju, nedavno ozvaničena odluka Jermenije o pristupanju Carinskoj uniji i o njenom učešću u formiranju buduće Evroazijske unije, bila je za Srbiju zanimljiva iz najmanje jednog razloga. Naime, ako ništa drugo, Jermenija je time opovrgla glavni argument premijera Dačića - zašto se po njemu, makar i u teoretskim okvirima, ne može razmišljati o evroazijskim integracijama, kao alternativi evropskim. Dakle, kako pokazuje jermenski slučaj, geografska razdvojenost baš i nije neki argument.

Ratko Paić,