«Kajmani» u srcu Evrope

Evrokomisija vodi prethodnu istragu poreskih pogodaba Irske, Luksemburga i Holandije s transnacionalnim kompanijama.

Kada je međunarodna organizacija Global Witness izjavila da se pranje novca i drugi finansijski porkršaji dešavaju ne samo u ofšorima, već i u finansijskim centrima u SAD-u, Velikoj Britaniji i drugim vodećim državama – mnogi su to smatrali preterivanjem u duhu konspirologije i antiglobalizma. Međutim, čak prvi podaci, dobijeni tokom prethodne istrage sumnjivih korporativnih pogodaba u zemljama-članicama EU, pokazali su prisutnost sumnjivih «poreskih luka», u svakom slučaju, u tri evropske države – Irskoj, Luksemburgu i Holandiji.

Prema podacima izdanja The Financial Times, Evrokomisija je zamolila njihove vlade da objasne sistem poreskih povlastica i garancija, pruženih takvim transnacionalnim džinovima kao što su Apple, Google, Starbucks. Dok se EU samo prikradala Dublinu, Luksemburgu i Amsterdamu, u istom pravcu je uspeo da napreduje Senat SAD. Njegovi predstavnici su konstatovali da je porez na profit u Irskoj smanjen nekoliko puta. Između ostalog, vlada zemlje je dozvolila korporaciji Apple da iskoristi porez na profit u iznosu 2 odsto, čak i manje, uz obični iznos 12,5 odsto. Razumljivo je da pri prometu od više milijardi u ovoj i drugim kompanijama iznosi, «ukradeni» od poreskih službi SAD i EU, takođe iznose milijarde dolara ili evra. Mnogo pitanja može da nastane, recimo, za Francusku s njenim visokim porezima, istakao je u razgovoru s Glasom Rusije rukovodilac Centra ekonomskih istraživanja ruskog Instituta globalizacije i socijalnih pokreta Vasilij Koltašov.

- Francuska je uvek bila zemlja visokih poreza. Međutim, istovremeno je uvek postojala mogućnost da se povuče u ofšore. Što više, finansijska globalizacija je poslednjih decenija olakšala takvu operaciju. Usled toga je nastala poznata šema, kada se kapitali kriju u ofšorima, što omogućuje da se ne plaćaju porezi.

Prema podacima britanskog lista The Guardian, ukupan iznos kapitala u međunarodnim ofšorima prevazilazi 32 biliona dolara. Sama EU se nada da će putem odgovaraućih pravnih procedura vratiti jedno bilion evra godišnje. Radi upoređenja – Evropski mehanizam stabilizacije danas ima mogućnost da operira iznosom 500 mlrd. evra. Takav odnos objektivno odražava finansijske potrebe vodećih kompanija u «poreskim lukama», jer je smanjenje poreza važno sredstvo u konkurentnoj borbi – istakao je za Glas Rusije šef odelenja ekonomske teorije Instituta svetske ekonomije i međunarodnih odnosa RAN Sergej Afoncev.

- Konkurentnost u međunarodnoj trgovini umnogome se bazira na korišćenju ofšornih jurisdikcija. Recimo, korporacija Boeing poslednje decenije je vodila svoje operacije preko Kajmanovih ostrva. Manji porezi – veća konkurentnost proizvoda na međunarodnom tržištu. Britanske kompanije koriste ostrva Gernsi i Džersi, evropske kontinentalne kompanije koriste odgovarajuće kontinentalne jurisdikcije. I to, koriste ih veoma aktivno.

Analitičari lista The Financial Times kažu da Evrokomisija može da traži od figuranata odgovarajućih pogodbi u Irskoj, Luksemburgu i Holandiji da doplate neplaćene poreze. Međutim, može da ispadne da iza uglednih firmi korporacija i banki ostvaruju se mnogo prljavije pogodbe nego smanjenje poreza. Naprimer, organizacija Global Witness tvrdi da je banka HSBC u Londonu već pomogla 2012. godine meksičkim narkokartelima da ispiru stotine miliona dolara preko američkog finansijskog sistema. To je već sasvim druga stvar.