Predsednica frakcije zelenih u Evropskom parlamentu o nominaciji Snoudena za nagradu Saharova

Čini se da je Evropski parlament našao način da zahvali Edvardu Snoudenu za njegovu hrabrost, bez obzira što mu vlasti evropskih zemalja odbijaju izdavanje vize. O nominaciji Snoudena za nagradu Saharova naš dopisnik Jonatan Karui je razgovarao sa predsednicom frakcije zelenih u Evropskom parlamentu Rebekom Harms.

Nagrada je nazvana u čast sovjetskog nuklearnog fizičara Andreja Saharova. Mada je on učestvovao u razradi ruske vodonične bombe, vrlo brzo je počeo da se izjašnjava protiv nuklearnog oružja. Postao je disident i pravobranilac, koristeći svoju slavu za skretanje pažnje društva na probleme države. 1975. godine dobio je Nobelovu nagradu za mir. Evropski parlament nagrađuje ovom nagradom za istaknuta dostignuća u sferi ljudskih prava. Rebekar Harms, predsednica frakcije evropskih zelenih govori kako se bira dobitnik nagrade.

- Među učesnicima Evropskog parlamenta sakupljaju se potpisi, svako može da glasa. zatim najčešće ispada tako da grupe ljudi koje su napravile određeni izbor misle kako mogu da naprave koaliciju. Konačnu odluku donosi Komitet za ljudska prava, i ova doluka važi i za Evropski parlament.

Za EU na prvom mestu stoje prava čoveka i građanina, mi često skrećemo na njih pažnju javnosti. Zato vidimo smisao u tome da nagradimo Edvarda Snoudena makar ovom nagradom i pokažemo koliko su važna njegova raskrinkavanja za zaštitu evropskih građanskih prava. Ali ja bih želela više. Smatram da je Snouden trebalo da dobije politički azil u EU.

Prema mišljenju Rebeke Harms, predsednice frakcije zelenih u Evropskom parlamentu, moguće nagrađivanje Edvarda Snoudena nagradom Saharova podrazumeva dve stvari:

- Smatram da je slična nagrada uvek jak pokazatelj. Pokazatelj je već sama nominacija za koju se zalažu mnogi članovi parlamenta. Naravno, ova nagrada se ne može izjednačiti sa pružanjem azila, ali pritisak koji se tako vrši na evropske vlade može da ih natera da još jednom razmisle o pružanju azila Snoudenu.

Ali kako su činovnici primili nominaciju? Oni uzimaju u ozbir pristrasan odnos prema Snoudenu od strane istih tih vlasti?

U svakom slučaju za nominaciju Edvarda Snoudena su se založili mnogi. Iza toga stoji svest da takve važne zviždače treba zaštititi. Ipak oni rizikuju svoju bezbednost kada otkrivaju državne tajne.

Svečana dodela nagrade Saharova će se održati 10. decembra u Evropskom parlamentu. Tog dana 1948. godine bila je usvojena Povelja EU za ljudska prava. Član 12 u njoj glasi: Niko ne može da se podvrgava proizvoljnom mešanju u njegov lični i porodični život, prozvoljnom posezanju na neprikosnovenost stambenog prostora, tajnu prepiske ili na čast i reputaciju. Svaki čovek ima pravo na zaštitu zakona od takve intervencije ili takvih posezanja. Možda će u 21. veku ovom članu biti poklonjeno više pažnje. I možda će se ljudi setiti čoveka koji je pomogao da se u ove reči unese onaj smisao kojeg su one u naše vreme dostojne.

Jona Karuj,