Drugi život sibirskog mamuta

Na jesen u Rusiji startuje jedinstveni eksperiment. Naučnici prvi put u svetu nameravaju da kolniraju mamuta. To će omogućiti nedavno nađena meka tkiva i sačuvana u večitom ledu krv životinje, izjavljuju stručnjaci jakutskog Instituta za primenjenu ekologiju Severa.

Da li će to postati moguće, pokazaće analize krvi i tkiva životinje. Jer za uspeh čitave operacije potrebne su žive ćelije. I mada su mamute na ruskom Severu nalazili više puta, za sada odgovarajući materijal nije nalažen. Ostaci nisu sadržali „žive“ ćelije koje su potrebne za kloniranje, rekao je za Glas Rusije stariji naučni saradnik Muzeja mamuta „Lazarev“ u okviru Instituta za primenjenu ekologiju Severa SVFU Semjon Grigorjev.

- Mamut kojeg smo iskopali uliva velike nade. To su najbolji ostaci koji su ikada dospevali u ruke naučnika po očuvanosti mekog tkiva. Tamo mogu da budu žive ćelije, zato što mi vidimo praktično idealne uslove grobnice. Mamut je upao u jamu, do polovine je bio u vodi koja se ubzro sledila i od tada se nije topila. Komadi mesa su sačuvani vrlo dobro, imaju crvenu boju, sačuvana je tečna krv. Ona se nagomilala i konzervisana u ledenim prazninama.

Radovi na obnovi populacije mamuta se vode od 90-ih godina. Sve je počelo projektom naučnika jakutskog Muzeja mamuta Instiuta za primenjenu ekologiju Severa i japanskog univerziteta Kinki. Zatim posle duge pauze bio je potpisan sporazum između Severoističnog federalnog univerziteta i južnokorejskog fonda Soam. Paralelno, prošle godine Japanci su potpisali sporazum o saradnji sa Akademijom nauka Republike Jakutije.

Posle uspešnog pronalaska na Novosibirskim ostrvima, upravo tamo je nađen jedinstveni primerak mamuta, započeće realizacija rusko-korejskog projekta. Mamut koji je iskopan star je najmanje 10 hiljada godina, mada naučnici smatraju da će im poći za rukom da mu podare novi život. I tada će biti moguća njegova istraživanja, smatra Semjon Grigorjev.

- Prva etapa istraživanja će proticati u Jakutsku. Stvara se zajednička laboratorija za proučavanje ćelija nađenih životinja. Opremu univerzitetu daje korejska strana, a univerzitet izdvaja prostorije. A zatim, kada budu pozitivni rezultati, eksperiment će se premestiti u Seul. Samo oni poseduju ono iskustvo i tehnologije koje mogu da dovedu na kraju do kloniranja mamuta.

Hvan U Suk, rukovidilac istraživanja sa korejske strane, vodeći je stručnjak u ovoj oblasti. Prvi u svetu klonirao je psa, a 2011. godine vuka i kojota. Ni on, ni ruski naučnici ne postavljaju sebi zadatak da obnove populaciju sibirskih mamuta. Radi toga treba klonirati najmanje 30 raznih primeraka, što je potpuno nerealno. Ako za 10-15 godina pođe za rukom da se klonira makar jedan, to će biti senzacija i velika sreća. Moći će tačno da se kaže, istakao je Semjon Grigorjev, da li je nauka dostigla taj stadijum razvoja pri kojem možemo da preporađamo odumrle vrste.

Jelena Kovačić,