Gasovod OPAL: Napola pun ili napola prazan

Rusija i EU su već usaglasile uslove eksploatacije gasovoda OPAL. Očekuje se da će odgovarajući sporazum Gasprom i regulativni organi EU potpisati do kraja oktobra. Detalji sporazuma se za sada ne otkrivaju. Gasprom će verovatno dobiti pravo da gasovod OPAL bude potuno ispunjen ruskim gasom, ali pri tome holding će morati da se odluči na neke ustupke.

Kapacitet gasovoda OPAL iznosi 36 milijardi kubnih metara gasa godišnje. On spaja Češku sa konačnom tačkom transbaltičke magistrale Severni tok na baltičkoj obali Nemačke. OPAL je nastavak Severnog toka koji ima status transevropskog gasovoda. Rusija i Nemačka žele da postignu za gasovod OPAL isključenje iz normi Trećeg energetskog paketa EU, koji ne dozvoljava Gaspromu da u potpunosti ispuni cevovod. Učemu može da se sastoji kompromisno rešenje o OPAL-u, za sada nije jasno. Ispala je pomalo paradoksalna situacija. Sada Gasprom ima pravo da ispuni cevovod samo na polovinu. Za preostalih 50% treba naći neke druge komapnije koje će pumpati gas. Ali njih nema zato što i gasa nema, podvlači direktor Instituta za nacionalnu energetiku Sergej Pravosudov.

- Gasovod OPAL je napola prazan. Strane žele da nađu kompromis, kako bi on radio punim kapacitetom, zato što su investitori uložili novac ne zato da bi on stajao poluprazan. Predlaže se varijanta: izložiti tih 50% na tržištu. Ako osim Gasrpoma niko ne dođe, on će isporučivati. Moguće da pri tome treba više da se plati, zato što nije baš sasvim jasan mehanizam ovih licitacija. Ili će Gasprom biti jedini učesnik, ili će biti drugih učesnika, koji jednostavo pumpaju cenu, ne ispuručujući pri tome nikakav gas. Tada nije jasno zašto su oni potrebni.

Po mišljenju eksperta, Evropska komisija pokušava da primora Rusiju da odustane od izvoznog monopola Gasproma na gas iz cevovoda. Kako druge kompanije ne bi imale mogućnost da transportuju gas Severnim tokom. Tako bi se razvijala konkurencija, što je povoljno za potrošače. Ali za sada monopoli ostaju i svi pokušaji Evropske komisije se završavaju ničim.

Prvobitno je planirano da gasovodi povezani sa Severnim tokom na teritorii EU dobiju izuzetan status. Pošto oni prolaze kroz nekoliko zemalja, za njih ne mogu da ne važe zakoni koje Evropa primenjuje za ogrničavanje monopola, ističe analitičar kompanije Arbat Kapital Vitalij Gromadin:

- U principu Gasprom može da se odluči na neke ustupke. Za njega bi bilo optimalno da ostavi sebi kontrolu nad gasom u cevi i da pruži izvesne kapacitete drugim prodavcima na teritoriji zemalja kojima prolazi gasovod.

U pogledu Severnog toka bila je uvedena norma koja ga isključuje iz Trećeg energetskog paketa i omogućava Gaspromu da stopostotnim kapacitetom transportuje svoj gas. Takvo izuzimanje Gasprom bi hteo da dobije i u pogledu cevovoda Južni tok. Pregovori o tome se vode, i postoji nada da će transevropski status Južnom toku ipak biti dat. Investitor tamo nije sao Gasprom, već i čitav niz evropskih kompanija. A one su zainteresovane za to da njihov novac radi i da cev bude ispunjena, a ne poluprazna.

Oleg Nehaj,