Sve će biti drugačije?

Evropski parlament zvanično je započeo informacione kampanje za pripremu za predstojeće izbore u maju naredne godine za glavni zakonodavni organ EU. Ovog puta sve će biti drugačije, obećavajuće je izjavio potpredsednik parlamenta, predstavnik Austrije Otmar Karas.

Ali osnova za suzdržane ocene povodom karaktera i ishoda predstojećih izbora više je nego dovoljno. Kako podsećaju ovih dana evropski mediji, posle 1979. godine, kada su održani prvi direktni izbori za Evropski parlament, a pre toga su poslanike delegirali nacionalni organi, stepen učešća građana u evropskom glasanju neupitno je padao. Procenat odaziva stanovnika kontinenta, počev od 1979. godine na svakih 5 godina je padao postupno sa 63% do 43% na poslednjim izborima 2009. godine. Kako bi se zaustavila negativna tendencija, piše internet-portal EurAktiv, planirano je da se pomoću relativno skromih troškova od 16 miliona evra pobedi politička apatija građana i ponovo ulije u njih vera u Evropu.

Sama po sebi kampanja ima 4 faze. Prva, Start, treba da da opštu predstavu o ulozi i značaju parlamenta za Evropu. U toku druge – Teme, koja će trajati od oktobra do februara 2014. godine, planirano je da se biračima predstavi doprinos evropskih poslanika u napredku ekonomije zemalja članica EU, u otvaranju novih radnih mesta, stabilizaciji finansija, rešavanju međunarodnih problema. Treća faza je Idi i glasaj, koja je neposredno posvećena različitim aspektima izbora. I konačno u završnoj fazi građani treba da dobiju predstavu o novom sastavu parlamenta, o figurama budućeg šefa Evropske komisije i evropskih komesara.

Jednim od prvih rafala započete kampanje može se smatrati istupanje šefa Evropskog parlamenta Martina Šulca ovih dana u gimnaziji Šilera koja je filijala državne Berlinske evropske škole. Evropa nije ravnodušna prema onima koji teže da brane zajedničke evropske vrednosti, izjavio je između ostalog Šulc u svom govoru. Sa njim je teško sporiti. Ali koliko je danas takvih neravnodušnih? Teško da treba navoditi redovne rezultate anketiranja čiji naslovi su postali skoro standardni: Poverenje građana EU pada. U tom kontekstu jačaju partije desnog usmerenja. Prema nemačkom Tagescajtungu, lider desne holandske Partije slobode Gert Vilders, na primer, formira, po njegovom izrazu, pesnicu protiv Evrope zajedno sa istim takvim desnim snagama iz Francuske, Švedske, Belgije, Italije. Šef odeljenja za strateške ocene Centra za situacionu analizu Ruske Akademije nauka Sergej Utkin priznaje ozbiljnost datog problema za Evropu.

- Jasno je da će se one depresivne note koje se pojavljuju u anketiranjima odraziti na izbore za Evropski parlament. I to može još jednom da spusti procenat odaziva, da učini centrom debata pitanja nacionalnog nivoa, da dovede do uvećanja udela krajnje desnih snaga. A sve to može još više da oteža situaciju u EU.

Politikolog sa nemačkog univerziteta Koblenc-Landau Tomas Lajf vidi u pasivnosti birača postojanje određenih stereotipa.

- Odustajanje od učešća na izborima izazvano je nizom ideja i stereotipa proširenih u društvu. Tačnije, da izbori ništa ne daju, da su sve partije iste i slično. Ali postavlja se pitanje kakva je alternativa neučestvovanju u izborima?

Po svemu sudeći, posle citiranih reči austrijskog parlamentarca Otmara Karasa o tome da će na predstojećim izborima sve biti drugačije treba za sada staviti znak pitanja.

Oleg Severgin,