Rimokatolički svet u očekivanju čuda Svetog Januarija

Na dan 19. septembra, tokom nekoliko vekova, vernici Rimokatoličke crkve očekuju čudo Svetog Januarija. Ako se ono ne desi, katolici to tumače lošim predznakom.
Januarije - jedan od najcenjenijih svetaca, kako u Rimokatoličkoj, tako i u Pravoslavnoj crkvi. On pripada velikomučenicima iz prvih vekova hrišćanstva, objašnjava za "Glas Rusije" rimokatolički novinar Viktor Hrulj:

- Sveti Januarije je pripadao aristokratskoj porodici iz italijanskog grada Beneventa. Pošto je od ranih nogu dobio dobro obrazovanje i bio primeran hrišćanin, postao je prvi episkop tog grada. Živeo je u vremenu Dioklecijanovog progona hrišćana. Jednom prilikom, dok se Sveti Januarije nalazio u poseti zatvoru, u kojem su bacani vernici, bio je uhapšen. Predanje kaže da je u početku, zajedno sa drugim hrišćanima, bio bačen u peć, ali je ostao nepovređen, potom je bio bačen životinjama u cirkusu, ali ga životinje nisu dotakle. I u 305 godini naše ere, mnogo pre nego što je hrišćanstvo postalo zvanična religija Rimskog carstva, odrubljena mu je glava.

Vernici su sakupili krv svetog Januarija u dve boce i glavu poneli sa sobom. Njegove mošti su u petom veku bile pohranjene u katedrali u Napulju. U 1389 godini, prvi put se desilo čudo, koje niko ne može da objasni: krv mučenika, koja se čuvala u bocama, iznenada je iz zgusnutog stanja prešla u tečno i provrela. Od tada, tri puta godišnje: u subotu prve nedelje maja, 19. septembra – dan stradanja svetitelja i 16. decembra - dan spasenja Napulja od erupcije Vezuv 1631 – krv Januarija se rastače i vri. U ova tri dana, u Napulju se okuplja na hiljade hodočasnika koji žele da svojim očima vide čudo. Međutim, nastavlja Viktor Hrulj:

- Tri puta u dvadesetom veku, nije se dogodilo čudo. Katolici veruju da odsustvo čuda predstavlja loš znak. Zaista, datumi njegovog izostajanja se vezuju za početak Drugog svetskog rata 1939, za erupciju Vezuva 1944 godine. Čudo se nije desilo ni 1980 godine, pred snažan zemljotres u Napulju.

Ne jednom su skeptični naučnici pokušali da opovrgnu čudo Svetog Januarija, tvrdeći da se u bocama čuva poseban sastav, koji izgleda kao krv. Ako se boca sa takvom smesom protrese, dolazi do proste hemijske reakcije i tvrdo telo može preći u tečno stanje. Godine 1992, oni su čak u laboratoriji stvorili nešto kao "Krv Januarija". Međutim, dve decenije kasnije, Đuzepe Geraci - profesor Biološkog fakulteta, Univerziteta u Napulju, posle 4 godina istraživanja i brojnih spektralnih analiza, zaključio je da se u ampuli, ipak, nalazi prava krv.

"Čudo Svetog Januarija" nije toliko poštovano u pravoslavnoj kao što je u rimokatoličkoj tradiciji. Tako da posebni dani i svetkovine, posvećene čudesima svetitelja, ne postoje u istočnom delu hrišćanstva. Osim, možda, jednog, govori pravoslavni sveštenik Igor Fomin:

- Postoji poseban dan koji obeležavamo. To je dan kada pred pravoslavni Uskrs u Jerusalimu silazi Blagorodni oganj. To je, verovatno, jedini dan čuda kod nas. Zato mi verujemo da se čuda stalno dešavaju.

Milena Faustova,