Ukrajina-EU: neravnopravni brak sa teškim posledicama

Vlasti Ukrajine nameravaju da potpišu Sporazum o asocijaciji sa EU. Sporazum ima strogo politički karakter, kaže ekspert za Ukrajinu sa Moskovskog državnog univerziteta Bogdan Bespaljko.

- Ukrajinska elita teži da se uklopi u redove evropske elite. I da postane deo zapadnog establišmenta. Pri tome sudbina sopstvenih građana, sopstvene države ne brine ih posebno. Zapadu je Ukrajina potrebna kao faktor destruktivnog uticaja na Rusiju. Ako se pored ruskih granica nalazi država u stanju pred bankrotstvo, to uvek stvara određena negativna očekivanja. Ali najvažnije je da se Ukrajina ne objedinjuje sa Rusijom, kako tako ne bi jedna drugu ojačale.

Odluka Brisela da uključi Ukrajinu u svoju orbitu bila je sasvim očekivana, mada ni ovde nije prošlo bez unutrašnjih diskusija, smatra ukrajinski politikolog Rostislav Iščenko.

- U Evropi shvataju da dobijanje novog tržišta sa platežno nesposobnim stanovništvom ne može da donese ništa dobro. Ali EU je sve jedno šta će se desiti u Ukrajini: raspad, građanski rat, nemiri, anarhija, raspad zemlje... Najvažnije je da u određenom roku to veže ruske resurse.

Sporazum ekonomski nije povoljan ni za jednu, ni za drugu stranu, ali posebno za Ukrajinu. Veštački odvojena od Rusije, ukrajinska ekonomija rizikuje da padne u komu, nastavlja Iščenko.

- Od trenutka početka adaptacije ukrajinskog zakonodavstva prema zahtevima STO započeo je proces ubrzanog razaranja ukrajinske privrede. Sa moje tačke gledišta, formulacija zona slobodne trgovine sa EU u pogledu Ukrajine nije baš korektna. Ukrajina će potpisati sporazum o zoni slobodne trgovine EU u Ukrajini. Pri tome pred njom evropska tržišta se neće otvoriti. Može da se prognozira uništavanje ostataka nacionalne industrije.

Prema proračunima optimista, Ukrajinu očekuje mal te ne zlatni vek. Na primer, prosečna stopa carina EU za ukrajinsku robu će se smanjiti 15 puta, do 0,5%. Pesimisti negoduju što Ukrajina jednostavno nema šta da izvozi u EU.

Jasno je da EU neće ulagati novac ni u ukrajinsku infrastrukturu, ni u sistem za transport gasa. A ako prema ukrajinskom selu budu primenjene mere poput onih koje suprimenjene u Bugarskoj i baltičkim zemljama, to će značiti smrt poljoprivrede, smatra Bogdan Bezpaljko sa Moskovskog državnog univerziteta.

- Selo ne samo da je osnova ukrajinske države. To je osnova ukrajinskog morala, ukrajinskog načina života. Ako, kako govre stručnjaci, tamo zabrane da se trguje na tržištima mesnim proizvodima zato što ono neće odgovarati standardima EU, kako će tada preživeti seljaci?

Tako da obične stanovnike Ukrajine teško da čeka nešto dobro. Oni će dobiti mogućnost pojednostavljenog ulaska u države EU i Šengen zonu, i čak će moći da nađu u Evropi neki posao. Ali teško da će takav posao biti mnogima od bivših inženjera i visokokvalifikovanih radnika po volji, plaši se Bespaljko.

Mnogi eksperti skoro da ne sumnjaju da će se blagostanje Ukrajinaca smanjiti, u jraknjoj liniji u skorijoj perspektivi. Kako će stvari krenuti dalje, pitanje je. Ali ako se sudi po analogiji, Evropa će pdoržavati ukrajinsku analogiju u stanju raspadanja, ne dopuštajući konačni krah.

Sergej Duz,