Albanski teroristi i izbori na Kosovu 2001 (Deo 1)

U jesen 2001. godine doputovao sam u Srbiju kako bih pripremio materijale o situaciji u regionu. 17. novembra na Kosovu su se održavali izbori. Pre toga Rugovi je već bila uspostavljena dijagnoza – rak pluća, ali su u Prištini to krili. Bivši disident do poslednjeg trenutka nikome nije hteo da dâ vlast. Iz Beograda se u Prištinu moglo doći jedino uz pomoć Ruske ambasade i naših vojnika. Osim toga, bila je potrebna specijalna akreditacija NATO. Bez toga je putovanje u Prištinu bilo besmisleno.

Dugo sam telefonirao i pisao sedištu NATO u Briselu, pripremao sam pisma-preporuke, popunjavao sam gomilu različitih formulara. Služba za štampu NATO nije žurila s izradom potrebnih papira. Sedeo sam u Beogradu i strpljivo čekao. Zato sam tamo imao mnogo susreta s vrlo informisanim sagovornicima. Oni su govorili o tome da je «Oslobodilačka vojska Kosova» ostala sa svojim oružjem, da bivši komandiri na terenu određuju «pravila ponašanja» u pokrajini. U njihovom vidnom polju je prećutna kontrola trgovine drogom, švercovanje oružjem i saradnja s islamskim radikalnim organizacijama. Aleksandar Karađorđević, nasledni princ Jugoslavije je u toku našeg dugog razgovora izjavio:

- Sad je važno da se konačno razoruža «Oslobodilačka vojska Kosova», ali to je ogroman problem. Dojučerašnji teroristi su previše dobro naoružani i odlično pripremljeni. Svoje iskustvo su im preneli strani najamnici iz Avganistana i istruktori iz SAD. Paradoks se sastoji u tome što teroristi počinju da se bore protiv svojih tvoraca i pokrovitelja. Tako su islamski «frankenštajni» delovali u Avganistanu i na Kosovu. Bin Ladena je obučavala CIA, a danas Vašington za njegovu glavu daje 25 miliona dolara.

Da su saborci Osame bin Ladena bili u vojsci Kosova prvi je izjavio Ibrahim Rugova. On je očigledno želeo da pokaže Amerikancima da se više ne druži s teroristima. A istovremeno da pokaže svojim dojučerašnjim saborcima, a pre svega političkom lideru «OVK» Hašimu Tačiju da je on još uvek glavni političar na Kosovu.

Vuk Drašković, predsednik stranke «Srbski pokret obnove» s kojim sam tih dana uspeo da se sretnem u Beogradu, dao je otvoren komentar o Rugovi i njegovim saborcima:

- Sad Rugova osuđuje bin Ladena, a u stvari su njegove simpatije na strani islamskih terorista. Bin Laden je dolazio u Albaniju, finansirao je «Oslobodilačku vojsku Kosova». Uložio je ogroman novac u zločine i genocid nad srbskim narodom. Albanci su se uvek odlikovali time da se odreknu prijatelja kad im ovi više nisu potrebni. I sad je za Rugovu vrlo važno da se distancira od bin Ladena. Međutim, samo za neko vreme. Kasnije će on ponovo postati glavni partner u ostvarenju generalnog islamskog projekta – stvaranja «Velike Albanije».

Pre izbora na Kosovu, kad su se Hašim Tači i Ibrahim Rugova bukvalno tukli za vlast, naglo se pogoršala situacija na jugu Srbije. Osetivši podršku iz Vašingtona u Prištini su se iz sve snage trudili da se situacija u Bujanovcima i Preševu zaoštrava iz dana u dan.

Podsetiću da je u junu 1999. godine upravo u opštini Bujanovac osnovan štab VOMPB (Vojska za oslobođenje Preševa, Medveđe i Bujanovca). U prvo vreme se sastojala od 800 boraca. Po Kumanovskom sporazumu iz 1999. godine Beograd nije imao prava da drži vojsku u ovom delu zemlje. Red su obezbeđivali samo policajci s lakim vatrenim oružjem. Posebno želim da naglasim da je većina članova VOMPB u nedavnoj prošlosti bila u sastavu «OVK». Oni nisu bili samo odlično naoružani, već su imali i veliko borbeno iskustvo. Jednom rečju, to su profesionalci. Vrhunac aktivnosti VOMPB bio je upravo 2001. godine kad su u susednoj Makedoniji lokalni Albanci vršili borbena dejstva protiv zvaničnih vlasti. Stanje na jugu Srbije se stabilizovalo tek u maju 2001. godine. Tada je Beograd uspeo da se dogovori s NATO o tome da se VJ vrati u «kopnenu zonu bezbednosti». Međutim, Brisel je pritom zahtevao amnestiju za teroriste koji su se predali, formiranje višenacionalnih policijskih snaga i integraciju Albanaca u društvene strukture.

(Nastavak sledi)

Konstantin Kačalin,