Čebarkulj ne želi da se odrekne meteora

Ronioci nastavljaju da sa dna jezera Čebarkulj u Čeljabinskoj oblasti izvlače kamene fragmente. Naučnicima predstoji da ustanove da li su ovi delovi zaista sa meteorita, koji je u februaru ovegodine pao u jezero ili je to kamenje zemaljskog porekla. Specijalisti rade u veoma teškim uslovima- vreme se brzo menja i postaje sve hladnije.

Svakim danom se rad u jezeru usložnjava- zbog kiše i jakog vetra, mašine se stalno kvare. Kako bi došli do platforme na jezeru, koja se nalazi neposredno blizu onog mesta, gde je prema proračunima i pao meteorit, mora se imati i smelosti i biti izdržljiv. Motorni čamac se jedva probija kroz talase. Ipak, najteži je rad u ilovači, govori za „Glas Rusije“ Maksim Šipulin tehnički direktor:

- Vidljivost je tamo jako loša. 10 metara veoma mutne vode, a još i 4 metra sapropela. Ronioci se nalaze u pravom mulju i ne vide čak ni svoje instrumente. Moraju se orijentisati pomoću sopstvenog vestibularnog aparata. Sav se posao sprovodi rukama . Ronioci rade bez rukavica.

Sada je temperatura vode negde 10 stepeni iznad nule. Vazduh je čak mnogo hladniji, oko 3 stepena po Celzijusu, nastavlja Šipulin:

- Kada ronioci izranjaju iz vode, oni ponovo ruke stavljaju u vodu, jer je tamo toplije. A mulj je još topliji, jer se tamo odvijaju biološki procesi. I zapravo taj- takav mulj je u stvari genetska matrica naše zemlje. Svi izumrli organizmi milionima godina unazad, padaju na dno. Na dnu jezera Čebarkulj debljina mulja dostiže gotovo 6 metara.

U potrazi za velikim delom meteorita, roniocima pomaže ne samo visokotačna tehnika i naučnici iz raznih država, već i ekstrasensi. Jedan od njih je došao iz Indije. Nije uspeo da pomogne, ali je bilo interesantno čuti njegovo mišljenje, smeje se tehnički direktor :

- On je sa nama krenuo na platformu i pogledao je mesto gde je pao meteorit, pogledao je trajektoriju pada meteorita. A mi smo baš u tom trenutku imali problema sa nalaženjem fragmenta. Radi se o tome, da na vodi nije bilo nikakve tehnike, sloj ilovače je bio gladak i mogli smo uz pomoć sonara i magnetne dijagnostike da vidimo objekat. Indusa Svami Kriponandu smo pitali da li on oseća energiju meteorita. On ništa nije osetio, ali je zato izlečio našeg kolegu od upale uha i nazeba. To je bio neverovatan događaj, posle čega je ovaj naš bolesni kolega skočio na obe noge i osećao se poptuno zdravo.

Bez obzira na to što do sada sve potrage nisu urodile plodom, kompanija koja radi na traženju meteorita, završava svoj posao u skladu sa ugovorom, 4.oktobra i ronioci su puni nade. Po drugoj verziji, meteorit je već probio sloj mulja i leži na samom dnu jezera. Ako je to već zaista tako, ronioci će doći do njega i podići će ga na površinu.Sva tehnika za to je već spremna.

Milena Faustova,