„Jelenski potok“ – simbioza industrije i prirode

Postoji stereotip da su u Rusiji uništavanje prirodne sredine i nemaran odnos prema prirodi uobičajene pojave. Kao primer se navode kombinati za proizvodnju celuloze i papira, koji su nekad zagadili jedinstveno Bajkalsko jezero i bitke aktivista Greenpeace s naftnim koncernima u arktičkim vodama.

Malobrojni su oni koji vide šta se u stvari u Rusiji čini za očuvanje prirodne okoline i koliko je veliki udeo učestvovanja vlasti i biznisa u tome. Krajem septembra imala sam prilike da se u to uverim svojim očima u severozapadnom delu Rusije.

Rad u surovim uslovima Arktika je krajnje težak, zahteva i ozbiljne finansijske troškove i zaista jedinstvena tehnološka rešenja. I za nas je očigledno da prioritet, ključni princip u razvoju Arktika treba da bude očuvanje prirode, održavanje ravnoteže između privredne delatnosti, prisustva čoveka i očuvanja prirodne sredine. Ovo je još važnije kad je reč o Arktiku s njegovim krhkim, ranjivim ekološkim sistemima, s njegovom osetljivom klimom koja u mnogome određuje ekološku atmosferu cele naše planete, -izjavio je predsednik Vladimir Putin na 3. Međunarodnom Arktičkom forumu „Arktik – teritorija dijaloga“ u Salehardu, koji se nalazi iza polarnog kruga.

Istinitost reči ruskog predsednika mogla sam da uporedim sa stvarnošću dan ranije, za vreme obilaska investicionih deonica grupe „Akron“ na Kolskom poluostrvu. Prošle godine je u rejonu Hibinskog planinskog masiva, nedaleko od Kirovska, počelo vađenje ruda nefelina i apatita na nalazištu „Jelenski potok“ koje se nalazi u istočnom delu masiva.

Rudarsko-prerađivačko preduzeće „Jelenski potok“ Sverozapadne fosforne kompanije (SZFK), kćerke-firme „Akrona“ predstavlja jedinstven investicioni projekat za uvođenje moderne proizvodnje sirovina fosfora uz korišćenje visokih tehnologija.

2006. godine dobijena je koncesija za izvođenje radova na vađenju rude. 2009. godine počela je izgradnja preduzeća za vađenje rude, kamenoloma, rudarskog kopa (čija dubina nije veća od 300 metara), puteva, fabrike za preradu i potrebne infrastrukture. Preduzeća su otvorena prošle godine, njihovi proizvodni kapaciteti iznose 1 milion gotovog proizvoda – koncentrata apatita godišnje. U ovoj fazi investicija potrošeno je 240 miliona dolara. Sledeća faza (2012-2017) predviđa vađenje rude podzemnim metodama i povećanje kapaciteta preduzeća do 2 miliona tona koncentrata godišnje. Orijentacioni troškovi za realizaciju druge faze iznose oko 600 miliona dolara. Investicioni projekat se realizuje sopstvenim sredstvima grupe „Akron“ bez državnih donacija, ističe Vadim Rjazancev, prvi zamenik generalnog direktora za proizvodnju SZFK:

Izgradnja ovih preduzeća je prvi veliki investicioni projekat na zapadu Rusije tipa „grinfild“. Institut za industrijsku ekologiju „Ekspert“ dao je ocenu uticaja investicija na prirodnu okolinu, a federalni organ – Sveruski naučno-istraživački institut za očuvanje prirode pripremio je izveštaj o specifici delatnosti vezane za realizaciju našeg projekta. Na osnovu toga ekološki problemi su se rešavali već na nivou tehničkih projekata.

Pre svega, radilo se o sprečavanju dospevanja otrovnih materija koncentrata apatita u podzemne vode i atmosferu prilikom izdvajanja ovih materija u procesu proizvodnje i o rekultivaciji oštećene i zaprljane zemlje. Preduzeće je snabdeveno zatvorenim sistemom cirkulacije tehnološke vode. U skladu sa zahtevima sporazuma o licenci, kompanija je napravila i usaglasila s Upravom za eksploataciju nalazišta u Murmanskoj oblasti sistem stalnog monitoringa prirodne okoline do 2026. godine na teritoriji nalazišta „Jelenski potok“, na teritorijama koje zauzima rudarsko-preerađivačko preduzeće i u oblasti njegovog uticaja. Kako ističe Vadim Rjazancev:

Monitoring zaštite prirodne sredine u granicama nalazišta i našeg preduzeća vrši se neprekidno u svakoj fazi proizvoda.

Zbog ekoloških razloga deo rude gornjeg sloja se neće vaditi metodom rudarskog površinskog kopa, već podzemnom metodom bez oštećivanja spoljašnjeg sloja Hibinskog planinskog masiva. A potrebna geološka istraživanja vezana za traženje izvora vode dovela su do otvaranja i proučavanja nalazišta podzemnih voda čije su rezerve zabeležene i uključene u državni bilans podzemnih voda.

Hibinski planinski masiv, jedinstven s geološke tačke gledišta, bogat rudama, obrastao šumama i tundrom u dolinama i planinskim biljkama i tundrom, kao i ogromnim brojem razovrsne mahovine na blagim padinama, divan je i opasan. Zajedno s Lovozjorskim tundrama on je svojevrsno čudo prirode u ravničarskim predelima poluostrva.

I nema ničeg čudnog u tome što je u Rusiji zaštićen.

Zofja Bombčinska-Jelonek,