Prof.Dr. Zoran Radovanović pronašao lek protiv korupcije

Zadnjih dana, ali i meseci, svedoci smo "Sveobuhvatne borbe protiv korupcje....." na sva zvona, pa onda "Da niko nije zaštićen....", i da je "Borba protiv korupcije
veoa uspešna......". Dobro, stranački PR-i kao i razni mediji, od kojih neki jasno naklonjeni ovim ili onim političkim partijama, imaju pravo da pišu i saopštavaju šta god žele. To je njihovo pravo. Međutim, čini mi se da je najmanje pažnje posvećeno borbi protiv one najgore korupcije, korupcije koja lično pogađa baš svakog stanovnika Srbije - korupcije u Zdravstvu.... Ili je bar bilo tako do skoro.

Svi znamo da "zdravlje nema cenu". Ili možda ima? Da li je pacijent obavezan da lekaru ili medicinskoj sestri preda 200 grama kafe i bombonjeru kao ulaznicu za pregled? Da li u slučaju da je meni ili članu moje porodice potrebna operacija, najbolje prvo otići u neku banku i podići kredit? Da li je , zapravo, celo naše Zdravstvo bolesno, sa vrlo teškom dijagnozom koruptivitisa, i bez izgleda za oporavak? Nažalost, prisutan je i mentalitet našeg naroda "svi su oni isti, mora tako, bolje mi je da odnesem tu kafu ili taj viski". A među mojim kolegama novinarima vlada i mišljenje da u Srbiji više i nema lekara koji se jasno sećaju Hipokratove zakletve koju su dali. Sećaju se, valjda, onako kroz maglu, od anestezije? Ili od viskija? E sad, i Srpski narod je sklon preuveličvanju, negativizmu svake vrste i tendenciji ka linču svakog ko im ne priča bajke i ne obećava kule i gradove.

Činjenica je ,međutim, da u Srbiji itekako ima vrsnih lekara, pravih stručnjaka koji se vrlo ozbiljno bave medicinskom naukom. Rade u nemogućim uslovima. Rade na prastaroj opremi. Rade bez medicinskog materijala. I opet postižu vrhunske rezultate. Evo primera - Prof. Dr. Zoran Radovanović.

Čovek mlad, izuzetan stručnjak. radiolog. Čovek snima glave, ruke, prelome ovakve i onakve. Profesor na Medicinskom fakultetu. A uz sve to još i direktor Kliničkog centra Niš. I pokrene Dr. jednu akciju, ma bolje reći kampanju. Kampanju koja nijednom drugom doktoru, direktoru, stručnjaku u Srbiji ne pade na pamet do tad.

Svojim rengentskim vidom snimi i skenira situaciju u svom Kiliničkom centru. I da dijagnozu. I kaže - od danas, nulta tolerancija za korupciju.. Nema više kafa. Nema više bombonjera. Nema više "nemamo materijala, dođite za 3 meseca". Nema više "Znam ja jednu kliniku, privatnu, i gle čuda, baš tamo ja radim". Normalno, ovo je Srbija, te se ne oduševe svi Niški lekari ovoj ideji nihovog direktora. Ali, pravo pitanje je - kako se nijedan drugi direktor nekog Doma zdravlja ili Bolnice u Srbiji ne seti da uvede nultu toleranciju prema koruptivnim pojavama u Zdravstvu?

A doktor Radovanović, uz svo svoje znanje, odlično barata i računarom, te javno pozove sve pacijente da lično njemu, preko vrlih nam i rasprostranjenih društvenih mreža, prijave svaku, makar i pomisao na korupciju belih mantila pod njegovom upravom.

I, eto, videsmo da je moguće. Moguće je da svaki lekar, medicinska sestra i tehničar rade za svoju platu. Koja i nije tako mala, gledajući sveopšte društvene prilike.
I opet dođosmo na pitanje, a šta je sa drugim ustanovama po Srbiji? Gde su njihovi direktori" Da li je, možda, Dr. Radovanović najpametniji, pa se jedini setio da objavi rat najtežoj bolesti Srpskog zdravstva, korupciji? Jel to možda ostali vajni direktori ne umeju da koriste računare? Jel to možda drugim direktrima u Srbiji ne smeta da vide baku koja u drhtavoj ruci drži knjižicu i 200 grama kafe, i čeka da bude 47 na redu tog dana?

Da li se Doktor Radovanović jedini seća Hipokratove zakletve?

Nadam se da nije tako.

Za to vreme, Prof. dr. Zoran Radovanović ostaje svetionik poštenja i stručnosti u Srbiji. Čovek koji zna šta znači red, rad i posvećenost poslu. Čovek koji zna šta je čast i lekarska zakletva.

Hipokrat bi bio ponosan na njega. Veoma ponosan.



Ivan Trajković