Ofanziva „Nacionalnog fronta“ na Francusku

Prva nacionalistička partija „Nacionalni front“ učvršćuje svoje pozicije na političkoj sceni Francuske. Najpre je njen lider Marin Le Pen ušla u trojku najpopularnijih francuskih političara – prvi put je 33% Francuza glasalo za to da ona ima važnu političku ulogu u životu Francuske. Onda je usledila trijumfalna pobeda kandidata NF na kantonalnim izvorima u Generalni savet u Varu – Loran Lopez (Laurent Lopez), koji je pobedio sa 40,4% osvojenih glasova.

U intervjuu «Glasu Rusije» politikolog i stručnjak Instituta za međunarodne odnose i strategiju (IRIS) Žan Iv Kami je rekao da se uspesi ultra desničara mogu objasniti neuspesima partija na vlasti i opozicije. Međutim, on je priznao da politikolozi u Francuskoj već ne mogu, a da ne uzmu u obzir Marin Le Pen.

Prema svim socijalnim anketama poverenje „Nacionalnom frontu“ stalno raste. Kako Vi objašnjavate taj fenomen?

- Prvenstveno, te cifre moraju da se ispravno interpretiraju. Danas mnoge ankete predskazuju „Nacionalnom frontu“ 24% glasova na predstojećim regionalnim izborima 2014. godine. Ali, to ne znači da će kandidati NF uspeti da dobiju takav rezultat u svim francuskim departmanima. Prema rezultatima anketa, učvršćivanje pozicija ultra desničara je uglavnom povezano sa razočaranjem u vladajuće partije, i desničarske i levičarske. Od 1981. godine socijalisti i desničari se smenjuju na vlasti i za to vreme se kod Francuza formiralo mišljenje da su glavne partije imale sve šanse da promene situaciju, ali ništa nisu uradili. Razočaranje u političku elitu Francuske je danas očigledno. Mnogi Francuzi ne misle isto kao Nacionalni front, ali istovremeno govore: ultra desničari nisu nikad bili na vlasti, ni na regionalnom, ni na nacionalnom nivou, i zašto da im ne damo šansu“?

Ako je Marin Le Pen ranije imala reputaciju užasnog vođe nacionalista, koji nema šanse za realnu vlast, ona je danas zajedno sa Manuelom Valsom (Manuel Valls ) i Fransoa Fijonom (François Fillon) među tri najpopularnija političara s kojima Francuzipovezuju svoju budućnost. Kako to da razumemo?

- To je konstatacija činjenice: u toku nekoliko desetina godina „Nacionalni front“ je treća politička sila u Francuskoj. Na predsedničkim izborima 2012. godine ultra desničari su osvojili 18%. To nije bilo dovoljno za ulazak u drugi krug, ali je bilo sigurno treće mesto. Osim toga, NF je i ranije imao dobre rezultate. Sve to govori da će 2014. godine na regionalnim izborima partija imati sve šanse da zauzme drugo mesto, a u nekim departmanima i da postane lider.

Posle pobede u Varu, Marin Le Pen je izjavila da je Nacionalni front već prva partija u Francuskoj.

- Ne treba preterivati. Da bi postali prvi, potrebno je, u najmanju ruku, da uđu u vladu. „Nacionalni front“ je dobio 18%, a za pobedu na predsedničkim izborima je potrebno 50%. Za početak je potrebno pobediti na regionalnim izborima i 2014. godine ultra desničari imaju šansu da pobede u 4-5 departmana, kao i da imaju dobar rezultat na izborima u Evropski parlament. Te pobede bi pripremile podlogu za predsedničke izbore u Francuskoj 2017. godine.

Pod uticajem „Nacionalnog fronta“ biračko telo desničara ima radikalnije poglede po ključnim pitanjima za ultra desničarskepartije: imigracija, bezbednost i nezaposlenost. Možete li Vi potvrditi ovu tendenciju?

- Stvarno, danas je prilično mnogo pristalica liberalno-desničarske partije „Unija za narodni pokret“ koji su spremni da pod određenim uslovima pređu na stranu „Nacionalnog fronta“. Oni podržavaju poziciju ultra desničara po pitanjima imigracije, bezbednosti i nacionalnog identiteta. I danas je glavni zadatak drugih desničarskih partija da, s jedne stane privuku birače NF, ne padajući u ekstremnu retoriku ove partije, a s druge strane – da ne uplaše liberalno biračko telo. Baš ovi glasovi su falili „Uniji za narodni pokret“ na poslednjim izborima, kada su izgubili od Nikole Sarkozija.

Marija Sidelnikova,