RTSN: od Topolja prema Rubežu preko Jarsa

Raketne trupe strateške namene dobijaju nove rakete i manevrišuće glave: RS-24 Jars i RS-26 Rubež zameniće proizvode sovjetske konstrukcije. Nove rakete mogu da savladavaju kako savremene, tako i perspektivne sisteme PRO.

Manevar u svim fazama

Ključne karakteristike novih raketnih kompleksa predstavlja njihova manevarska sposobnost u svim etapama bojeve primene. Na zemlji Jars kao i njegovi prethodnici Topolj i Topolj-M mobilnog baziranja, mnogo bolje su zaštićeni od savremenog visokopreciznog oružja, nego sistemi podzemnog baziranja, čije koordinate su poznate do u centimetar.

Naredna etapa je start i ovde rakete tipa Jars i Rubež koji se sada isprobava imaju prednost – smanjeni aktivni deo putanje (brže dobijaju ubrzanje) i mogućnost ograničenog manevrisanja u tom delu.

Ovi kvaliteti mnogo puta otežavaju zadatak njihovo presretanja u poređenju sa raketama podzemnog baziranja. Osim toga i za Jars i za perspektivni Rubež razrađuju se manevrišući supersoniči blokovi, pri tome ako je za Jars to samo moguća opcija, Rubež će biti njima opremljen redovno.

Manevrišući supersonični bloovi olakšavaju proboj sistema PRO „poslednje granice“: zadatak presretanja ciljeva sam po sebi krajnje je složen – velika brzina pada bojevog bloka ostavlja za njegovo rešavanje sekunde, a nepredvivido manevrisanje cilja naglo povećava verovatnoću promašaja. Pri tome duge šanse za preseratanje zbog velike brzine najverovatnije neće biti.

Zamena raketa Topolj

Pokretni nadzemni raketni kompleksi RT-2PM topolj poznati na Zapadu pod indeksom RS-12M ili pod NATO oznakom SS-25 Sickle, proizvodile su se od 1984. do 1993. godine i u doglednoj budućnosti treba da odu u penziju zbog starosti. Sada se razrađuje kompleks RS-26 Rubež koji se najavljuje upravo kao zamena Topolja i razlikuje se od prethodnog Jarsa malo manjim dometom (kako se pretpostavlja u granicama od 8-9 hiljada kilometara u odnosu na 11 hiljada) i manjom cenom. Pojeftinjenje Rubelja u spoju sa tehnološkim kontinuitetom treba da omogući da se operativno postavi proizvodnja ovih kompleksa i u spoju sa raketama Jars da se osigura blagovremena zamena zastarelih sistema sovjetske proizvodnje. Trenutno u naoružanju raketnih trupa stratške namene nalzi se 96 kompleksa nove genracije: 78 Topolj-M i 18 Jars. Osnovu borbene moći raketnih trupa strateške namene za sada čine rakete sovjetske razrade i proizvodnje – oko 50 MBR R-36M2 Voevoda (po 10 blokova na svakoj), optrilike isti broj UR-100 (po šest blokova) i oo 170 monoblokovskih raketa Topolj.

U narednih 15-ak godina Rusiji predstoji da proizvede najmanje 200 raketa nove generacije za raketne trupe strateške namene i oko 150 za ratnu mornaricu, kako bi se zamenili sistemi koji izlaze iz stroja i sačuvale mogućnosti strateških nuklearnih snaga u okvirima predviđenim sporazumom START-3. Upešne probe Jarsa i Rubeža omogućiće da se ovi planovi smatraju realnim. Što se tiče mornaričke komponente strateških nuklearnih snaga, ostaje da se nadamo u operativno rešenje problema Bulave.

Ilija Kramnik,