ANB i totalna kontrola: neizlečivi sindrom

Problem američke elektronske špijunaže evropskih zemalja se razmotra na samitu EU. On se održava 24.-25. oktobra u Luksemburgu. Kako su izjavili u MSP Francuske, predsednik Oland će tražiti razradu jedinstvenih evropskih normi za zaštitu ličnih podataka na Internetu.

Ispalo je da ANB je nesavesno preturala lične informacije Francuza – i to, ne samo običnih građana republike. Predsednik SAD Obama je bio primoran da pod hitno telefonira i izvinjava se svom kolegi Olandu. Američki lider je čak obećao da će specijalni resori SAD revidirati metode svog rada – i bezbednost osiguraju, i u lični život građana neće da se mešaju. Međutim, SAD, svakako, neće da sasvim odustanu od praćenja. Dakle, u čemu će se sastojati reforma američkih specijalnih resora, nije jasno. Mada, ustvari, ima svega dva prilaza tom problemu, istakao je u intervjuu Glasu Rusije profesor Ruske akademije državne službe Jurij Judenkov.

- Postoji određeni pogled na taj problem od strane Kine, gde je jednostavno ograničen pristup Internetu. Država smatra prioritetom da se brine o građanima sa gledišta ishrane, zdravlja – sekundarne su lične slobode, znanje i pismenost. Odnosno, ili stav liberalizma – kada dopuštamo sve. Onda nemamo podelu između države i ličnosti. Ili ne dopuštamo mešanje u naš život, onda i država o nama se ne brine. ANB je prisluškivala razgovore UN i MAGATE.

Dakle, obećanje lidera da će naći bilans - nije nešto drugo, nego pokušaj da umiri javno mnjenje, - uveren je politikolog Sergej Mihejev.

- Sve dok amerikanci imaju projekat globalnog dominiranja i dok oni zvanično objavljuju čitav svet zonom svojih životnih interesa, američki specijalni resori će pratiti sve, koristeći sva sredstva, kojima raspolažu. Sve drugo će biti samo paravan, objašnjenje za javnost – ništa drugo. Praćenje je bilo, ima danas, biće i sutra.

Barak Obama će morati da dugo umiruje javno mnjenje – raskrinkavanja tek počinju. Bivši novinar britanskog lista Guardian Glen Grinvald je izjavio da sprema nove materiale, koje je dobio od Edvarda Snoudena. Većina od njih obuhvata špijunažu američkih specijalnih resora u Latinskoj Americi – Argentini, Venesueli, i svim ostalim zemljama. Tu Agencija sprovodi mnogo špijunskih operacija, naročito u vezi sa ekonomskom delatnošću zemalja tog regiona i njihovih vlada. Najbližeg suseda – Kanadu – ANB takođe nije zaobišla. Očekue se reagovanje Madrida i drugih evropskih prestonica – saznalo se da je glavni saveznik gledao poštu i prisluškivao telefonske razgovore pripadnika evropskih ustanova. Ne negoduje samo London: saznalo se da su tamo znali o kontroli, ali su se dogovorili s Vašingtonom o razmeni informacija. Englezi kao Englezi, niko se nije ni začudio.

SAD troše najviše u svetu za naoružanje. Zemlja-«demokratizator» izjavljuje da je njena misija nositi dobro čitavom svetu. Doduše, analitičari smatraju da je Vašington zbog suvišnih briga o svetskom dobru stekao sindrom kontrole: u Beloj kući su zabrinuti, kada nešto u svetu ne mogu da kontrolišu. Šta misle o tome obični Amerikanci, uskoro će biti jasno: uskoro će oni sazanti, u koje se sfere privatnog života građana SAD upliće ANB.

Igor Silecki,