Francuska uvodi strožu migracionu politiku

Pariz je spreman da usvoji strože migraciono zakonodavstvo. Vladajuća stranka socijalista će revidirati proceduru dobijanja azila. Opozicioni Savez za narodni pokret će do kraja ove godine predložiti nacrt zakona, u skladu sa kojim deca stranaca, rođena u Francuskoj, mogu da izgube pravo automatskog sticanja državljanstva.

Na revidiranje je francuske vlasti naveo skandal oko deportacije na Kosovo 15-godišnje Ciganke Leonarde Dibrani. Njena je porodica ilegalno presekla granicu Francuske 2009. godine i zatražila azil, što je odbijeno. Dva puta je odluka o njihovoj deportaciji bila odgođena. Međutim, početkom oktobra porodicu su deportovali, što je provociralo masovne proteste stanovnika. Taj skandal je samo povod za francuske vlasti da revidiraju migraciono zakonodavstvo, koje se nije menjalo u toku više godina, - smatra predsednik Društvenog saveta pri Federalnoj migracionoj službi Rusije, profesor Državnog univerziteta upravljanja, doktor političkih nauka Vladimir Voloh.

- Francuska je jedna od zemalja, u kojima je dovoljno liberalno migraciono zakonodavstvo. Inače, prema migraciji se Francuzi odnose pozitivno. Tokom dužeg vremena u Francuskoj nisu izvršene promene ni dopune zakonodavstvu, koje obuhvata pre svega sticanje državljanstva, dozvole boravka, pravo na posao itd. U međuvremenu je civilizovano čovečanstvo napredovalo. Mislim da će biti i neka optimizacija, koja će služiti i migraciji u Francusku, i građanima, koji danas žive u Francuskoj.

Danas pitanje o tome, šta da se radi s onima, ko se već nalazi u zemlji, ostaje otvoreno. U skladu sa važećim zakonodavstvom deca migranata, rođena na teritoriji Francuske, koja su živela tamo najmanje 5 godina pre punoletnosti, automatski dobijaju francusko državljanstvo. S tom kategorijom migranata, kao i s onima, ko je stigao u zemlju pre promene zakonodavstva, neće uspeti borba pomoću spoljnih prepreka. Za krajnje mere vlasti se neće odlučiti, - uveren je politikolog, član omladinske Društvene komore RF Mihail Sinjicin.

- Do deportacie neće doći, oni su već državljani. Složenost situacije je u tome, što su oni državljani Francuske, te se nalaze pod zaštitom države. Ako se evropske države odluče da ih deportuju, to će srušiti čitav sistem evropskih vrednosti, koje oni izvoze van EU. Oni neće pristati na to.

Zato sledeći korak, prema mišljenju eksperata, mora da bude adaptacija onih migranata, koji će ostati u zemlji. Međutim, toj integraciji se protivi samo društvo. Reč je o tome da mesno stanovništvo ne oseća od migracije nikakve koristi, smatra Mihail Sinicin.

- Dokazano je da su deca migranata, koja su rođena tamo, zbog socijalnih prepreka više sklona kriminalu, nego deca državotvornog stanovništva. Prvi je problem kriminal. Drugi je opterećenje infrastrukture, jer masovno privlačenje migranata kao radnih ruku ništa ne pruža ekonomiji. Većina migranata prima novčanu pomoć, oni ništa ne proizvode.

Eksperti ističu da današnji predlozi za promenu migracionog zakonodavstva Francuske nisu novi. Ultradesničari Nacionalni front istupaju protiv pružanja državljanstva deci stranaca još od 1980-h godina proteklog veka.

Marija Baljabina,