Dužničke jame evrozone

Kako su izračunali skrupulozni nemački statističari, 2008. godine, tačnije uoči globalne finansijsko-ekonomske krize, od svakih sto dobijenih evra na ruke prosečni stanovnik zemlje je ostavljao za crne dane 11,5 evra. 2012. godine ovaj pokazatelj je već iznosio 10,4 evra. A ove godine je pao do 10,3 evra. Između ostalog, po svedočenju predsednika GSGV Georga Farenšona, norma štednje od 10% ne pokriva sve one rizike koje krije svadodnevni život: nesrećni slučaj, bolest, promene na poslu...

Ako već čak u ekonomskoj lokomotivi EU – Nemačkoj – stanovnici sve manje mogu da se pobrinu za svoju budućnost, situacija u problematičnom arealu zone evra je još žalosnija. Tamo na dug žive čitave države. I čak dostignuti ekonomski rast zahvaljujući drakonskim merama budžetskog smanjenja nije u stanju da kompenzuje istovremeno uvećanje zaduženosti.

Kao što se zna, mastrihtski kriterijumi funkcionisanja EU i zone evra predviđaju da državni dug članica ove organizacije ne treba da premašuje 60% njenog unutrašnjeg bruto proizvoda. Ipak problematične zemlje zone evra odavno su prevladale datu granicu. Državni dug Grčke iznosi 169,1% njenog unutrašnjeg bruto proizvoda. Na drugom mestu je Italija sa 133,3%. Dalje sledi Portugal sa 131,3% i Irska sa 125,7%. Pri tome dugovi prve trojke i dalje rastu. Tako u poređenju sa prvim kvartalom tekuće godine oni su već skočili za 8,6% u Grčkoj, za 3,8% u Portugalu i za 3% u Italiji. Pomenuta Nemačka u tom žalosnom kontekstu i dalje izgleda kao ostrvo stabilnosti. Ipak njen državni dug od 79,8% unutrašnjeg bruto proizvoda premašuje mastrihtske kriterijume – tako i dugovi EU kao organizacije u celini koji iznose 86,8% unutrašnjeg bruto proizvoda.

Po svemu sudeći, Evropska Centralna banka će ipak morati da pokrene punom parom proces kupovine loših državnih obligacija problematičnih zemalja kako bi prelomila situaciju u zoni evra.

Za realizaciju sličnog scenarija samoj ECB i lično njenom šefu Mariju Dragiju biće potrebna velika politička volja. Jer ukazano delovanje na tržištu obligacija praktično znači da će dugovi Grka ili Portugalaca biti prebačeni na pleća svih članova EU. Ipak Denis Barabanov u razgovoru za Glas Rusije izrazio je mišljenje da ECB kao ugledna i snažna međunarodna organiazcija može da preduzima najodlučnija dejstva:

Radi se o tome što Evropska CB nije organ kojim rukovodi jedan čovek. Tamo je prilično mnogo odgovornih lica koja kolegijalno donose odluke. ECB trenutno je jedna od malobrojnih evropskih instutucija koje mogu da deluju brzo i efikasno.

Petar Iskenderov,