Zemlje BRIKS prave nezavisni u odnosu na SAD kibernetički prostor, analog Interneta

Zemlje BRIKS napraviće nezavisni u odnosu na SAD kibernetički prostor, analog Interneta, saopštavaju ruski mediji. U Brazilu se već gradi kablovski sistem koji će povezati ovu zemlju sa Rusijom, Indijom, Kinom i JAR. Previše je veliki uticaj SAD na svetsku mrežu, što po mišljenju eksperata, nervira sve veći broj uticajnih zemalja.

Savremeni Internet nije monopol, tim pre vlasništvo Amerike. Ali uloga SAD u njegovom stvaranju i razvoju vrlo je velika. Zato su velike i mogućnosti kontrole mreže. Govori Izvršni direktor Fonda Razumani Internet, Iljja Peresedov.

- Sam po sebi sistem domenskih adresa kontroliše se od strane korporacije ICANN, koje je posredno povezano sa Ministarstvom trgovine SAD. I to joj se vrlo često zamera. Većina kompanija koje rade na Internetu registrovane su u SAD. Kao što znamo iz priče oko Snoudena, američke specijalne službe pokušavaju da se mešaju u rad velikih internet-servisa i IT-kompanija.

Pošto je veliki deo internet-spojeva DNS-servera smešten na teritoriji SAD, isključivši ih ili promenivši parametre, Amerikanci mogu da ostave bez Interneta čitave zemlje. Mnogo privatnih i državnih struktura htelo bi da se spase od preterane kontrole od strane Vašingtona. Projekat BRIKS, po mišljenju predsednika konzorcijuma Inforus Andreja Masaloviča, nije samo pokušaj da se napravi alternativni Internet, već i težnja da se stvori zaštita od svevidećeg oka SAD.

- Najverovatnije reč je o tome da se postave upravljački serveri van SAD. U drugom redu, reč je o alternativnoj dodatnoj mreži. Tačnije delovi ove mreže vide jedni druge, a ostali korisnici interneta ih ne vide i ne mogu da ih presretnu i kontrolišu. Na nivou malih zajednica to se naziva virtualna privatna mreža. Mogu da se prave prilično veliki zaštićeni spojevi.

Primer lokalnih privatnih mreža, po rečima eksperta, dugo je bila mreža korisnika pametnih telefona Blekberi – svi podaci u njoj su se smatrali pouzdano šifrovanim. drugi primer je anonimna mreža zaštićena od prisluškivanja Tor, preko koje je prenosio infomacije za medije Edvard Snouden.

Istina, tvorci alterantivne mreže će morati da reše niz složenih pitanja. Osim hardvera – servera i kablova, koji će povezati učesnike nove mreže, treba stvoriti originalni softver. Inače novi projekat neće biti zanimljiv potencijalnim korisnicima. Jer isti taj Tor nisu kablovi, već programi. Ali najvažnije je što se veliki Internet razvio tako da je obuhvatio svet, zato što je predstavljao komencijalni interes za korporacije u svim delovima planete. Politička komponenta internet-projekta BRIKS je jasna, a komercijalna nije očigledna. Uspeh poduhvata će u mnogome zavisiti od toga da li biznis i obični korisnici žele da plate za njega.

Vlad Grinkevič,