Kosovo: Lokalni izbori globalnog značaja

Lokalni izbori će se održati na Kosovu trećeg novembra. Prvi put od 2000. godine oni će biti održani na čitavoj teritoriji pokrajine i prvi put zvanični Beograd je pozvao srbsko stanovništvo da učestvuje u njima. Na ključne dužnosti u opštinama pretenduje oko 8000 kandidata.

Lokalni izbori su plod briselskih pregovora premijera Srbije Ivice Dačića i takozvanog premijera Hašima Tačija. Njihov sporni karakter dobro ilustruju dva događaja koja su se desila u intervalu od bukvalno nekoliko dana. Grupa Srba koja podržava favorite beogradskih vlasti na kosovskim izborima, Građansku inicijativu Srpsku, u Beogradu burno pozdravlja prvog potpredsednika vlade Vučića. Sa svoje strane, na severu pokrajine, u Kosovskoj Mitrovici, lokalni Srbi pod «političkim» parolom „Za čisti grad“ skidaju sa zidova sve plakate sa predizborne agitacije, šaljući između ostalog i Vučićeve slike u kontejner za smeće. Sa tačke gledišta prvih (kako i zvaničnog Beograda) izbori su mogućnost da se osigura u najmanje deset od trideset kosovskih opština kontrola stranaka bliskih Beogradu, a Zajednica srbskih optšina koja će biti formirana prema rezultatima izbora, omogućiće lokalnim Srbima da se ujedine i ubedljivije brane svoje interese.

Govori Oliver Ivanović, lider Građanske inicijative SDP i kandidat za dužnost gradonačelnika severnog dela Kosovske Mitrovice:

- Učešće na lokalnim izborima je u skladu sa našim strateškim interesom, koji ima i kratkoročne ciljeve. Naš cilj jeste da se Srbi očuvaju na prostoru Kosova i Metohije, da koliko toliko urede svoj svakodnevni život i da, osnaženi dodatnim legitimitetom kroz izbore, mogu da nastave svoju stratešku borbu. Alternativa tome je ostati po strani. I šta? Da sami sebe izolujemo, u onom smislu da nećemo biti aktivan faktor, nego ćemo sve to prepustiti nekim spontanim delovanjima?

Argumentacija protivnika izbora je sledeća: učešće u izborima je legalizacija kosovske nezavisnosti, pošto je izbore zakazao "predsednik" Kosova, oni će se sprovoditi prema kosovskim zakonima, a treba zaokruživati brojeve na listićima sa simbolikom nepriznate države. Simboliku, uzgred, posledih dana aktivno brišu sa listića: odrazio se pritisak zapadnih zemalja na Prištinu koje su konačno shvatile da ako ne osiguraju neutralnost izbora, proces može da ne uspe. Ipak pristalice bojkota su ubeđene: neutralni karakter izbora je fikcija. Govori predsednik privremene skupštine Autonomne pokrajine Kosovo i Metohija Slavko Stevanović.

- 99% Srba na severu Kosova i Metohije ne žele šiptarske institucije, hoće institucije svoje države Srbije, želi da živi u njenom ustavno-pravnom okviru. Vidite, nisu se stvorili uslovi da se obave izbori na Kosovu i Metohiji. Imamo pre toga mnogo šta da rešimo. Imamo porušenu i oduzetu imovinu, porušene Crkve, ugrožena je bezbednost, nemamo slobodu kretanja, nemamo pravo na život. Ima šta naša država i međunarodna zajednica da urade pre toga pa onda da nas guraju da idemo na takve izbore.

Mnogo je pitanja i pred Prištinom. Sa jedne strane, srbsko učešće je neophodno lokalnim albanskim vlastima radi formiranja imidža objektivnih izbora. Sa druge strane, iz jasnih razloga, učešće Srba ipak je potrebno u ograničenom broju. Savez koji predstavlja interese raseljenih lica sa Kosova koji žive u Crnoj Gori, nedavno je objavio cifre: od 7000 punoletnih, CIK nepriznate republike priznao je pravo glasa samo za 247. Na kraju je savez rešio da bojkotuje izbore.

Izbori na Kosovu su lokalni po svom zvaničnom statusu, ali stanovnici pokrajine očigledno treba da učine globalni izbor. Moguće čak između Beograda i Prištine.

Timur Blohin,